Како се зида цена бензина

Јучерашње поскупљење горива, у просеку за око 2,80 динара по литри, опет је отворило питање – шта, заправо, "зида" малопродајну цену деривата. Сирови петролеј је скуп, Србија га нема довољно и мора да га увози. "Уралска нафта" која се прерађује у домаћим рафинеријама, јуче је поново поскупела и барел се продавао по цени од око 92 долара, што је за око 50 одсто више него у јануару, с тенденцијом даљег раста.

Од улазне цене, преко рафинеријске прераде, до коначне малопродајне цене, много је оних који се "уграђују". Управо је то разлог због чега је са садашњом ценом горива од 1,15 евра или 86,40 динара по литру, Србија сустигла Словенију, Мађарску, Грчку. С тим што је квалитет горива у Србији далеко од европског.

Иако им сталан скок цене "урала" и пада курса долара иде наруку, српски шеици нису средином године, када је "урал" пао на око 67 долара, могли ни претпоставити да ће он за два месеца скочити на 90 долара, па нису правили залихе. Осим тога, тешко да би неко од увозника могао да чува нафту три месеца, па тек пошто цена знатно скочи да је преради и продаје по данашњим малопродајним ценама које одговарају барелу од око 84 долара.

Зараде има, али већина приватника тврди "тек толико да се буде на позитивној нули". Увозницима у овим околностима наруку иде и Уредба о ценама деривата према којој се цене у Србији мењају на сваке две недеље, пратећи раст цене сирове нафте на светској берзи. Па, ако је увозник купио нафту пре месец дана по 80 долара, а данас се она продаје за 90 по барелу, цена ће се обрачунавати по тренутној цени сирове нафте на берзи, где и лежи зарада.

Шта све чини малопродајну цену горива?

Осим основне цене која за безоловни моторни бензин од 95 октана у Србији износи 37,79 динара, цену "зида" акциза од 32,62 динара за литар, као и порез на додату вредност од 18 одсто. Укупна захватања државе у цени бензина су око 52 одсто, односно 46 динара по литру.

Када је реч о дизелу, основна цена је 41,50 динара, док акцизе и порези износе 37 одсто, односно 29 динара по литру.

У структуру цена литра горива улази и малопродајна маржа од пет динара, која једина постоји у Србији и коју узима крајњи продавац на пумпи. Дакле, продавцу по свакој литри продатог бензина остаје фиксних пет динара, од којих он покрива трошкове и остварује добит.

Ако се упореде државна захватања у цени бензина земаља у окружењу, види се да су она ипак знатно већа него код нас. Тако у Немачкој држава кроз акцизе и порезе учествује са 63,85 одсто у литри бензина, Мађарској 55,43 одсто, Словенији 54,37, Великој Британији 66,10, Грчкој 48,40 процената.

Увозници у Србији кажу да би држава и код нас могла да повећа захватања из цене горива да су трошкови рафинеријске прераде мањи, што би се десило да је НИС у последњих пет година зараду од услужне прераде улагао у модернизацију постројења. Тако би Србија данас од четири милиона тона нафте, колико се годишње преради у домаћим рафинеријама, добијала више од 85 одсто квалитетних белих деривата.

Ако хоће да спречи даљи раст цена горива и ублажи инфлацију, држава може да смањи своја захватања у цени горива кроз смањења акциза, које у бензинима учествују 32,62, а у дизелима 17,35 динара.