Одлучујући избори у Молдавији

У Молдавији ће данас бити одржани парламентарни избори који би могли да одреде судбину њеног настојања да се придружи Европској унији или поново окрене Русији.

Према последњим анкетама, владајућа проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) молдавске председнице Маје Санду, могла би да изгуби већину и да буде принуђена да тражи коалиционе партнере. Опозиционе снаге, попут проруског Патриотског блока и номинално проевропског савеза Алтернатива, покушавају да придобију бираче незадовољне високим ценама, спорим реформама и скептицизмом према Европи.

Москва негира мешање у унутрашње ствари Молдавије и тврди да Кишињев подстиче антируско расположење из политичких разлога. Санду, школована на Харварду и бивша званичница Светске банке, основала је 2016. године центристичку, реформски оријентисану ПАС партију.  Један од њених најближих сарадника је Дорин Речеан, прозападни економиста и бивши министар унутрашњих послова који је постао премијер у фебруару 2023. године. Њихов ПАС сада се суочава са озбиљним изазовом Патриотског блока, савеза левичарских проруских партија, у којем је и бивши председник Игор Додон којег је Санду победила 2020. године. 

Патриотски блок тврди да је европска интеграција претња независности Молдавије и залаже се за ближе везе са Русијом. Свака будућа коалиција вероватно би отежала председници Молдавије Маји Санду спровођење плана да ова земља до 2030. године постане чланица ЕУ, што би захтевало обиман законодавни рад. 

На референдуму о чланству у ЕУ 2024. године једва је пређена граница од 50 одсто подршке. Молдавија има већинско румунофоно становништво и велику русофону мањину, а политичка власт се деценијама смењивала између проруских и проевропских групација. Руске трупе и даље су стациониране у Придњестровљу које се одвојило почетком деведесетих.

ЕУ и Русија

Због неизвесног резултата избора, мањи актери могли би одиграти пресудну улогу. Савез Алтернатива чији су лидери градоначелник Кишињева Ион Чебан и председнички кандидат из 2024. Александру Стојаногло, покушава да придобије разочаране центристичке бираче.  Номинално проевропски, они оптужују владу да није обезбедила добре путеве, пристојне плате и пензије. Поједини сматрају да Алтернатива заправо служи као "расипник гласова" који одузима подршку ПАС-у, а истовремено задржава канале руског утицаја. Ту је и антиелитистичка популистичка странка Наша партија коју предводи бивши градоначелник Ренато Усатји, некада повезан са руским националистичким политичарима, наводи Гардијан.

Санду је гласање описала као "најважније изборе у историји Молдавије" и у обраћању нацији упозорила је да Русија троши стотине милиона евра да би утицала на исход избора.

Молдавска полиција је последњих недеља појачала истраге о илегалном финансирању странака, а приведене су 74 особе због наводне руске умешаности у покушаје изазивања нереда.

Лидер Патриотског блока Игор Додон и бивши председник изјавио је да су поједини чланови његове коалиције били на мети власти.

"Криминални ПАС режим покушава да нас застраши, уплаши народ и ућутка нас", навео је Додон у саопштењу.

Прошлог месеца, одбегли тајкун Илан Шор, под санкцијама САД и ЕУ као наводни руски агент, отворено је понудио Молдавцима месечне исплате од 3.000 долара за учешће на антивладиним протестима, наводи Ројтерс.

Молдавија је једна од најсиромашнијих земаља Европе и већину својих енергетских потреба покрива увозом скупље енергије из Румуније.  Иако је инфлација опала са двоцифрених нивоа из 2022, и даље се креће око седам одсто због чега су многи бирачи огорчени. Корупција је и даље распрострањена, а реформе у кључним областима, попут правосуђа, одвијају се споро, наводи агенција. 

Шта после избора

Грађани ће у недељу изабрати 101 посланика по пропорционалном систему. Кључни фактор биће гласови дијаспоре, процењује се да око милион Молдаваца живи у иностранству. Бирачи у западној Европи традиционално подржавају проевропске странке и допринели су тесној победи на референдуму о ЕУ.  Неизвесност представљају и 277.000 регистрованих бирача у Придњестровљу.

Пошто анкете показују да ПАС има тек малу предност над Патриотским блоком, могуће је неколико сценарија. ПАС би могао да освоји тесну победу и тако настави проевропски реформски курс. Вероватнији сценарио је да ПАС освоји највише гласова, али без већине, што би довело до дугих и тешких преговора о формирању владе.  Неки аналитичари сматрају да би разлике у спољнополитичкој оријентацији могле бити толико непремостиве да би једино нови избори могли разрешити блокаду. Трећи сценарио је победа проруског блока уз подршку центристичких странака, што би успорило или зауставило европске интеграције Молдавије.

Исход ће показати да ли ће ова бивша совјетска република, независна од 1991. године наставити путем према Западу или ће се поново окренути Русији.