Суду Босне и Херцеговине није место у бившем логору за Србе

Бањалука – Савез логораша Републике Српске, у сарадњи с Министарством правде у Влади РС, покреће иницијативу да се Суд и Тужилаштво БиХ изместе из простора некадашњег логора за Србе, то јест некадашње касарне ЈНА „Виктор Бубањ” у Сарајеву. Само у Босни и Херцеговини могуће је некадашње мучилиште за Србе, претворити у судницу, известили су медији.   

Подсећа се да је кроз овај логор током рата прошло око 5.000 људи, углавном Срба из Сарајева. Многи су после рата расељени како не би сведочили о злочинима. Осуђена су само двојица стражара на минималне затворске казне, подсећа Радио-телевизија РС.   

Председник Савеза логораша РС Анђелко Носовић подсетио је да су у сарајевском логору биле затваране и труднице, жене, старији... „Ту никада није ни требао да буде смештен суд, без обзира на то ко је био да у логору кроз који је прошло 5.000 Срба, од чега је убијено више од стотину људи. Далеко више њих је након рата имало последице или је преминуло од тортуре коју су тамо преживели. То здање је место где се поново суди Србима, што само потврђује да је ова Босна несретна држава. Сама симболика да се у некадашњи логор сместе две правосудне институције БиХ разумемо као јасну поруку српском народу, иако нам је прилично јасно какву ће судбину имати наша иницијатива за њихово измештање”, рекао је Носовић за „Политику”.   

Правосудни комплекс БиХ већ две деценије смештен је у некадашњој касарни „Виктор Бубањ”, то јест откако је почетком двехиљадитих под притиском Педија Ешдауна донета одлука да на том месту буду смештени Суд БиХ и Тужилаштво БиХ. Како поводом ове инцијативе наводе медији, тортуре, физичка иживљавања, силовања и убиства била су свакодневица у овом сарајевском логору, једном од бројних који су током рата постојали у овом граду. По сведочењу преживелих, логор је посећивао и Алија Изетбеговић и други бошњачки ратни званичници.  

Борислав Шушић, Србин из Сарајева, сведочио је да је и сам био затворен у овом логору: „У подруму овог затвора су били заробљени и српски војници. Ја нисам био у подрумским просторијама, али сам свакодневно чуо крике и јауке затвореника. И данас имам последице злостављања и мучења.” 

Непосредно након што су успостављени Суд БиХ и Тужилаштво БиХ, српски логораши покушали су 2003. године да поставе плочу као подсетник на ратне догађаје у том објекту, али то федералне и кантоналне власти у Сарајеву нису дозволиле. Члан породице убијених и бивши логораш Брано Вучетић, који је као рањени деветогодишњак био затворен у муслиманском логору у Сребреници, иницијативу Савеза логораша сматра потпуно исправном, јер је, како истиче, поражавајуће да у згради некадашњег логора буду тужилаштво и суд који нису учинили ништа да некадашњи логораши и породице убијених Срба дочекају правду.

„У рату ми је убијена комплетна породица. Још нико није одговарао за смрт моје породице нити моје затварање. Кад планирају да ме погледају у очи и да кажу да неко треба одговарати за смрт моје мајке, брата и оца, да неко треба одговарати за моје ране на телу, али и оне које су и даље отворене на мом срцу”, истакао је Вучетић за бањалучке медије.   

Председник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић каже да зграда где су данас две правосудне институције треба да буде место у којем ће се Срби окупљати и достојно обележити место српског страдања, мучења и патње. „Наивно је вероватни да је то случајност, свесно су желели да прикрију причу о бројним логорима за Србе у, како они кажу, окупираном Сарајеву”, каже Којић.  

У књизи „Живим да сведочим” логораш Страхиња Живак писао је о иживљавањима, силовањима и убиствима српских затвореника у касарни „Виктор Бубањ”. „У затвору је било и жена. Кроз решетке сам видео 33 жене које су изводили у шетњу. Било је и трудница. Било је и читавих породица. Једну девојчицу са посебним потребама страшно су малтретирали, а оптуживали су је да је снајпериста. Полицајци су увече пили и после 22 часа одводили жене”, наводи Живак.

Како су известили бањалучки медији, бројна су сведочења о пребијању људи кундацима, цокулама, бејзбол палицама, даскама... Жене су сведочиле да су из логора „Виктор Бубањ” силом одвођене у центар Сарајева у хотел „Загреб” где су силоване. О злостављању и убиствима у логору постоје и сведочења инсајдера и она су била годинама позната јавности и Тужилаштву БиХ које до данас на њих није реаговало.

Младен Кременовић