Подстицај на кукавичлук

Искрено, нисам могао ни да наслутим да ће мој прошлонедељни текст о конспиративном новинарству, инспирисан аутором који се у дневном листу „Данас” потписује као „пријатељ студената” уз додатак да је професор универзитета и стручњак за транзициону правду, шта год то значило – баш толико скренути пажњу и то до мере да је тзв. универзитетски професор и студентски пријатељ написао нови текст у којем одговара зашто се тако потписује, али и додатно наставља са озбиљним подстицањем на насиље, па чак и на тероризам, што би држава свакако морала да санкционише.

Без икакве дилеме, бићу довољно слободан да изнесем чврсто уверење да се не ради ни о каквом универзитетском професору, јер стил писања је више него скандалозан за једног професора факултета. Дефинитивно је аутор неки приучени политички активиста, скроз побрканих теза, јер у супротном читава јавност би морала добро да се забрине ко нам предаје студентима.

Између осталог, „пријатељ студената” се и забринуо због моје тезе да би такве требало одстранити са факултета, односно да буду најурени и хоспитализовани, па се у свом најновијем писанију пита да ли то режим најављује истраге и отказе професорима. Одмах да му одговорим да би ми било жао ако то режим не би урадио, али судећи по досадашњем искуству и болећивости Вучића и ове власти да сваком опрости и пружи нову шансу, плашим се да ће овакви „стручњаци” као овај „стручњак за транзициону правду” проћи без било какве истраге. У најмању руку би требало хоспитализовани да буду и да им се кроз лечење у озбиљним психијатријским установама помогне.

Ипак, најзанимљивији од свега су ми разлози због којих се ова особа не потписује именом и презименом. Додуше, сама редакција „Данаса” би морала да има на уму да му текстове објављује у рубрици „Дијалог”, а дијалог ипак воде особе које имају име и презиме, јер ван памети је водити дијалог са анонимним особама. Наиме, основни разлог је да не троши време да се правда људима шта му све то треба, тј. да му не приговарају пријатељи како не би требало да се меша у политику и да је најбоље да се држи по страни и да не таласа. Боже мој, навео нам је и то да је раније писао под пуним именом и презименом, те да су му текстови били озбиљна критика режима, али су били незапажени. Није ли ово само по себи апсолутна будалаштина?

Дакле, приговарали су му разни да не би требало да пише критичке текстове према режиму, да није добро да се меша у политику, али без обзира што су му многи приговарали, он је ипак био незапажен. Каква контрадикторност у само неколико редова, јер где је логика да ти приговарају на оно што си написао, ако је то прошло незапажено. Узгред, ако је баш толико незапажен, онда је сасвим јасно да је доживљај овог „професора” у академској јавности, па и код његових колега, да се ради о небитној особи која не завређује осврт на оно што износи.

Додатно, пљунуо је и по колегама које су очито калкуланти, јер они саветују да је у вези са политиком најбоље држати се по страни. Чудно зар не, посебно због чињенице да су баш професори у не тако малом броју пружили подршку блокадама факултета, но за разлику од овог „пријатеља студената” они су то учинили именом и презименом. Отуда, логично се поставља питање одакле оволики кукавичлук и промоција истог у „Данасу”, и то од стране, наводно, храброг универзитетског професора? Одакле жеља да се пљуне тако бестидно на оне који су именом и презименом стали иза студентских блокада, које су по мени биле сулуде, те да се дозволи једном анонимусу који не сме име и презиме своје да стави да тако бестидно у тексту пљује по тим истим професорима.

Ипак, као толико битан, истиче да је боље сада да пише текстове овако конспиративно, јер тако ће се наша служба, али гле чуда и руски ФСБ, морати да потроше ресурсе да сазнају о коме се ради. Каква умишљеност лажног професора и давања себи на значају.

Међутим, закључак дотичног „стручњака за транзициону правду”, који никако да одговори која је то научна област и где је и када установљена, врло је забрињавајући. Он се на крају свог најновијег писанија обраћа студентима и наводи: „Како ствари стоје, на крају ће напредњаке вероватно бити потребно физички истерати из институција. Зато вас припремам и за тај сценарио и оправдавам оне који су већ сада таргетирали просторије СНС.”

Дакле, онако анонимно подстиче студенте да гину за његове сумануте идеје, док он кукавички не сме ни да се потпише. Туђу децу би да гурне у погибију и грађане да се међусобно сукобљавају, а он ће онако „јуначки” да пискара анонимна писма по „Данасу”. Бедно и кукавички, те зато је овај памфлет, убеђен сам, став Драгана Шолака као власника „Данаса” који је у текст претворио неки приучени новинар. Срамота би била за универзитетску јавност, за све професоре, да оваква кукавица која промовише тероризам и грађанске сукобе из неке фотеље, а да не сме да се потпише, буде било шта на неком факултету. Чак ни домар, а не не дај Боже професор.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа