Ко може да спаси НИС од санкција

Да ли ће песимизам председника државе Александра Вучића по питању америчких санкција „Нафтној индустрији Србије” остати и после 9. октобра, до када је наша земља добила ново одлагање или ће се две стране, Русија и Америка, некако и око нечега ипак договорити у овом кратком року, нико баш не може да каже. Већина упућених у целу проблематику не гаји баш оптимизам да ће се чудо догодити, па је препорука да се овај додатни рок искористи да се пређе на план Б, будући да је велика вероватноћа „да ћемо имати суштински исто питање без одговора и после овог 9. октобра”, како је први човек државе и изјавио. Америчке санкције НИС-у требало је да ступе на снагу 1. октобра, али је после разговора са председником Србије Александром Вучићем током његове посете Њујорку, америчка страна одлучила да помери тај рок за још осам дана.

И док једни гледају у хрватски нафтовод Јанаф и надају се да би то могла да буде сламка спаса, јер би ова земља као део Европске уније у случају примене санкција изгубила скоро 70 одсто прихода, а можда и платила пенале за непоштовање уговора према НИС-у, други се надају да ће нови затхев за одлагање санкција и делистирање, то јест потпуно укидање санкције које је НИС јуче поново послао, бити још један покушај да САД схвате да смо заиста колатерална штета две силе. И да новац из НИС-а не иде за финансирање рата у Укајини, због чега су санкције и уведене.

Да ли се решење проблема назире иза недавног преноса акција од 11,3 одсто са „Гаспрома” на ћерку фирме „Интелиџенс” (против које нису уведене санкције), за коју је већина берзанских стручњака рекла да је козметичке природе, Војин Биљић, адвокат и председник Центра за америчко право, каже за „Политику” да чињеница промене власништва унутар групе повезаних лица не може довести до избегавања било којих правних ефеката, па ни санкција.

‒ Уколико је контролно друштво или стварни власник санкционисан, сама чињеница да је технички пренео акције на повезано правно лице, не значи да је контролно друштво изгубило контролу, већ једино да је обавља преко тог повезаног правног лица. У Србији управо из тог разлога и постоји евиденција стварних власника привредних друштава, као што у значајном броју закона, попут Закона о заштити конкуренције, постоји одредба да се повезани учесници на тржишту сматрају једним учесником. Зато не верујем да је мотив тог располагања акцијама избегавање ефеката санкција, већ пре мислим да је по среди или први корак за неки вид трансформације који ће накнадно уследити или техничка промена иницирана неким другим мотивима ‒ каже Биљић.

На питање могу ли се санкције треће земље третирати као виша сила због чега би Јанаф био ослобођен плаћања пенала у случају потпуне обуставе испоруке нафте НИС-у, одговара да примена института више силе у случају санкција представља комплексно питање, посебно кад је реч о међународном приватном праву. Да би се на то питање одговорило, најпре је потребно знати које право су странке у уговорном односу изабрале као меродавно право које се на уговор примењује и на који начин је сама виша сила регулисана у уговору.

‒ Примера ради, ако је право меродавно за уговор енглеско, онда се стране могу позивати на вишу силу само ако је таква могућност уговорена, а ако је, поново примера ради, уговорено француско или српско право, онда је виша сила регулисана и у закону. У сваком случају у озбиљним уговорима се виша сила детаљно регулише, било да је регулисана законом било да није, а да би се утврдило да ли санкције представљају вишу силу обично се полази од тога да ли су оне само отежале или у потпуности спречиле испоруке друге стране, у овом случају Јанафа ‒ објашњава адвокат.

Правна немогућност да се изврши испорука свакако се у начелу може сврстати под вишу силу.

‒ У предмету „Ламеса инвестмент” в. Синерги банке из 2020. године, енглески Апелациони суд је нашао да америчке санкције и ризик од некомплијантности конституишу законску обавезу за компанију која оправдава неизвршење обавезе иако се у конкретном случају није примењивало америчко право. Због овог става енглеског суда, иако немам детаљнија сазнања о уговорном односу, не искључујем могућност да Јанаф обустави испоруку са позивом на „non-kompliance risk” и с тим у вези вишу силу, слично као и у предмету „Ламеса инвестмент”. То наравно не значи да НИС не би имао контрааргументацију која би била и валидна и ефективна у пракси. Све ове напомене треба разумети са резервом, пошто је, понављам, кључна садржина одредаба о вишој сили из самог уговора ‒ закључује Биљић.

Мали: Решење које неће угрозити енергетску безбедност

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је јуче да ће се Србија борити да нађе решење по питању актуелне ситуације са НИС-ом, а које неће угрозити енергетску стабилност земље. Мали је на конференцији за медије рекао да критике око НИС-а долазе управо од оних који су тај проблем створили 2009, када су за, како је навео, јефтине паре продали компанију Русима, преноси Танјуг.

НИС поднео захтев за издавање посебне лиценце Министарства финансија САД

„Нафтна индустрија Србије” (НИС) поднела је 28. септембра Министарству финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце којом се одлаже пуна примена санкција и омогућава несметано обављање оперативних активности компаније, саопштено је из ове компаније. НИС је такође поднео и допуну захтева за уклањање са СДН (Specially Designated Nationals) листе, наводи се у саопштењу и додаје да је реч о дуготрајном и комплексном процесу, а да је иницијални захтев послат 14. марта ове године. Почетак примене санкција НИС-у одложен је до 8-9. октобра.

Орбан: Испоруке нафте и гаса из Русије су стабилне

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је јуче да ће нафта и гас стабилно долазити из Русије и додао да би сваки други извор снабдевања овим енергентима био несигурнији и скупљи. Орбан је рекао да је безбедност снабдевања нафтом и гасом из Русије гарантована и додао да „ниједан разуман човек не би одустао од сигурног за нешто неизвесно”, преноси Танјуг.

Он је навео да је уговорена цена енергената из Русије нижа него из других земаља. „Постоје будале и постоје издајници. Како бисте назвали људе на фудбалском терену који навијају за противника уместо за мађарски тим?”, рекао је Орбан. Поводом свог телефонског разговора са председником САД Доналдом Трампом на ту тему, Орбан је рекао да га је амерички председник питао зашто Мађарска купује нафту и гас из Русије. „Рекао сам му и он је рекао да разуме. Тачка. Нисмо потчињени један другом и није да Вашингтон издаје наређења, а ми их извршавамо. Постоје две суверене државе са сувереним лидерима који се консултују када је то потребно”, рекао је Орбан.

Вучевић: НИС је за Србију највећи и најважнији пакет

Председник СНС-а Милош Вучевич изјавио је јуче да је неспорно да се САД и Русија свађају преко леђа Србије када је реч о америчким санкцијама „Нафтној индустрији Србије” (НИС), али је истакао да верује да ће држава наћи позитивно решење. Вучевић је за К1 ТВ рекао да је НИС можда за Америку и Русе мали пакет, али је за Србију највећи и најважнији, преноси Танјуг.

„Неспорно је да се свађају преко наших леђа. Неспорно је да је НИС за њих, и једне и друге, можда мали пакет, али за нас је највећи и најважнији”, истакао је Вучевић и додао да верује да грађани Србије неће осетити последице због овога што се дешава на геополитичкој сцени.