Историја као полигон за игру

Млада глумица Миона Марковић у филму „Седеф магла” Милорада Милинковића тумачи улогу Лене Книћанин, историјске личности о којој се мало зна. Толико мало да не постоји ниједна њена фотографија, што је необично с обзиром на то да је имала занимљиву судбину.

„Она је неправедно запостављена жена у нашој историји”, каже Миона Марковић и додаје да је сценарио прочитала у даху, а да је постепено сазнавала поједине чињенице о лику који тумачи. Причало се да је Лена била лепа жена. Још више се говоркало да је била краљева љубавница, због чега су је малограђани мрзели. Трагично је настрадала, кажу, због туђих идеала.

Драгољуб Стојковић, по чијој истоименој књизи је снимљен овај филм, успео је да извуче Лену Книћанин из заборава и фикцијом надомести оно што се о њој не зна. Миона објашњава да је око питања „ко је та жена” писац направио читаву интригу, а од Лене занимљив лик.

На који начин сте балансирали између чињеница и уметничке интерпретације?

Играм фрагменте прошлости, а то је веома занимљиво. Иако је нема пуно у кадру, Лена је лик о коме се много прича. За мене је то жена која се не бори за идеале, већ за живот и то ми је било занимљиво да играм. Милорад Милинковић је њену жељу за животом објаснио у једној реченици: „То је жена која је све имала, којој су се људи дивили, а која је нагло пала.” Захваљујући овоме, од првог дана ми је било јасно како треба да је тумачим.

Колико су овакви филмови важни за реафирмацију женских улога у историјским наративима?

Врло су важни, али веома је битно како је написано. Ништа није горе гледати од досадне епохе. На срећу, овде то није случај. Овде су сви ликови слојевити, нису романтизовани, нису моралне громаде и нема подилажења прошлости, већ су историјске чињенице узете као полигон за игру. То је суштински и наш посао – да од историјских личности направимо занимљиве људе, да домаштамо оно што недостаје у историјским чињеницама како би их публика упамтила. Верујем да ће сви после филма запамтити Лену Книћанин.

Да ли је постојао неки тренутак током снимања који вам је остао у сећању као посебно упечатљив?

Сектори костима, шминке и сценографије су ми врло помогли у доживљају лика. Већ кад сам обукла ту хаљину, другачије сам се осећала, другачије ходала... Интерно смо Лену Книћанин звали „розе пахуљица” и изазов је био приказати њен нагли пад – од лепоте и сјаја до потпуне промене.

Почела је позоришна сезона, а осим у неколико позоришта, доста сте ангажовани и на филму. Где ће публика још моћи да вас гледа?

Овог лета сам снимила филм „Чувар иконе Светог Ђорђа” по тексту Радоша Бајића и у режији Јелене Бајић Јоцић, као и серију „Извор” са Миланом Караџићем, која ће бити емитована на РТС-у. Играла сам и у другом делу филма „Жикина династија”.

У последње време ме „хоће” комедије. Имала сам један период када су ми нудили сличне улоге, сада су то комедије... Допада ми се што се то мења, изазовно је. Комедија ми више не представља толики баук и сад ми делује да бих могла овако годинама.

Премијера „Седеф магле” вечерас, а од сутра је у биоскопима

Дугометражни играни филм „Седеф магла” редитеља Милорада Милинковића имаће београдску премијеру вечерас, с почетком у 20 часова у МТС дворани. Редовна биоскопска дистрибуција започеће дан касније, сутра, у биоскопима широм Србије. Филм је снимљен по истоименој књизи Драгољуба Стојковића, а сценарио заједнички потписују аутор књиге и редитељ Милорад Милинковић. Радња филма смештена је у 1889. годину, после абдицирања краља Милана.

Улоге тумаче Милош Тимотијевић, Петар Стругар, Јана Ивановић, Златан Видовић, Мариана Аранђеловић, Милена Предић, Лука Грбић, Миона Марковић, Зоран Цвијановић, Војислав Брајовић, Јово Максић, Милица Јанковић, Никола Вујовић, Љубиша Савановић, Миливоје Обрадовић, Небојша Дугалић, Јелена Илић и други. Директор фотографије је Далибор Тонковић, сценографкиња Ивана Протић, костимографкиња – Драгица Лаушевић, док је за шминку била задужена Милица Станковић.

На основу филма се припрема и серија од 11 епизода.

М. Вукадиновић