Маратонски процес због куће у центру града

Када је „Политика” 2004. објавила причу „Раја чека правду”, а затим 2007. други текст „Очај и нада Раје Јовановић”, у крушевачком крају нико није могао да наслути да ће спор преварене старице која је остала без куће када je имала 88 година да потраје четврт века и да ће пресудити Врховни суд Србије 8. фебруара 2024, а правоснажно окончати Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени орган, 4. јуна године.

Баба Раја је, нажалост, преминула не дочекавши правду.

Спор су наставили њени опуномоћеници, брачни пар Драгана и Душан Николић из Глободера.

Kућа, у центру Крушевца, у Душановој улици, док је трајао маратонски спор на волшебан начин је у катастру укњижена на Мирослава Ивановића из Крушевца, комшију власнице куће. Ивановић је тврдио да је од неписмене бабе, која се прстом, односно рукоказом потписивала на свим документима, купио кућу за 33.000 немачких марака, а не као поклон у замену за издржавање. Кућу је, потом, у наставку спора, продао другом човеку из Крушевца, који се укњижио код катастра као власник. Први власници, од којих је старица очекивала издржавање су је, како је говорила, избацили из куће. Адвокат, који је на суду заступао Ивановића, на питање судије је да ли је присуствовао исплати 33.000 марака Раји Јовановић на име уговора о продаји куће, одговорио да то није видео. Старица је уточиште нашла код Душана и Драгане Николић у Глободеру, селу на ободу града Крушевца.

Имала је сву неопходну негу, храну и лечење, па је са њима закључила и уговор о издржавању, уз законски дато овлашћење за заступање пред судом.

Основни суд у Крушевцу је 22. 10. 2021. усвојио тужбени захтев Николића и утврдио да је уговор о купопродаји, закључен 5. 10. 1998, између, наводно, купца куће Мирослава Ивановића и Раје Јовановић ништав.

Суд у образложењу наводи да је „утврђено низ преварних радњи, почев од тога да је Јовановић Раја потписана на једном примерку уговора о купопродаји латинично иако је била неписмена, као и да су вођени одговарајући поступци и да је утврђено да је уговор о купопродаји оверен од стране тадашњег судијског приправника који није био овлашћено лице за обављање те радње. Ту је и доказ да не постоји идентичност папиларних линија прстију покојне Раје Јовановић... На такав уговор дало је сагласност и надлежно Министарство финансија, али га је касније у жалбеном поступку огласило ништавним. Неки од примерака уговора нису садржали ни отисак прста сада покојне старице.

Ипак, такву пресуду је 7. 3. 2022. укинуо Апелациони суд у Крагујевцу и одбацио захтев Николића, опуномоћеника старице. Тај исти суд је 4. 6.2 025, после решења Врховног суда од 8. 2. 2024. донео пресуду у чијем диспозитиву пише:

„Усваја се тужбени захтев Драгане Николић из Глободера, па се утврђује да је ништав уговор о купопродаји који је закључен између покојне Раје Јовановић, из Крушевца, као продавца, и Мирослава Ивановића из Крушевца, као купца, а који је оверен код Општинског суда у Крушевцу 5. 10. 1998. године.”

Адвокат Данило Ристић из Трстеника, заступник Николића, каже да је добро и логично што је Апелациони суд из Крагујевца пресудио случај који предуго траје. Ипак, Ивановићи покушавају да тај случај који је трајао више од четврт века поново ставе на судски колосек. Наводни купац куће Мирослав Ивановић сада тужи Драгану Ивановић, Душанову супругу, за поништај уговора о доживотном издржавању између ње и покојне баба Раје. Прво суђење је заказано у Основном суду за данас.