Разбијен картел на тржишту лекова

Комисија за заштиту конкуренције утврдила је постојање забрањеног споразума између највећих произвођача лекова и седам веледрогерија, па је тај договор, потписан почетком 2008, и званично проглашен неважећим.Ексклузивне уговоре са произвођачима „Хемофармом” и „Галеником” у јануару прошле године потписало је само седам од укупно 400 регистрованих веледрогерија. На листи привилегованих тада су се нашли „Велефарм”, „Ветфарм”, „Југохемија”, „Фарманова”, „Унихемком”, „Фармалогист” и „Ветпром хемикалије”. По спорном уговору, само ти велики дистрибутери имали су право да продају домаће лекове, и то под условом да робу не препродају мањим трговцима лековима, већ директно апотекама и здравственим установама.

Против учесника у том картелу комисија ће поднети захтев судији за прекршаје, пошто по важећем закону о заштити конкуренције још нема право да изриче друге врсте санкција. Иначе, за такав прекршај који за последицу има нарушавање или спречавање конкуренције на тржишту прописане су казне – од један до 10 одсто укупног годишњег прихода.

Како је дошло до такве ситуације на тржишту лекова? Још пре неколико година примећено је смањивање броја дистрибутера лекова и концентрација великих играча који су на тај начин долазили до привилегованог статуса код произвођача. Већ од тада власници малих дистрибутивних фирми били су у таквој позицији да нису могли да купују лекове директно од произвођача, али нису јавно негодовали јер нису били у прилици да их купују од већих трговаца и да са њима деле зараду.

Од јануара 2008. године, када су „Галеника” и „Хемофарм” потписали нове уговоре, мали дистрибутери изгубили су могућност да послују са великим дистрибутерима, што је био повод да се неколико њих из Београда, Панчева, Ваљева и Крагујевца јави нашој редакцији. Тврдећи да је створена спрега произвођача и само неколико дистрибутера са циљем да се формира монопол на производњу и дистрибуцију лекова, неки од њих су још тада упозоравали да су на рубу пропасти. После годину дана, колико су били скрајнути, питају се ко ће им надокнадити штету.

– Предузеће за медицинско снабдевање „Радаком“, као и други мањи дистрибутери, последњих неколико година не сарађује са „Хемофармом”. Овај произвођач лекова је поставио за нас недостижно високе лимите у набавци лекова и медицинског материјала, знајући да је то начин да нас елиминишу. То је био први корак у грађењу овог картела. У 2008. години великим дистрибутерима је забрањено да испоручују робу мањим иако смо имали уредне регистрације и били спремни и на авансно плаћање. Искључени са тржишта, обратили смо се комисији за помоћ – каже Радојица Рајовић, власник и директор „Радакома”.

Штета је, по његовим речима, непроцењива јер већ четири године не набављају робу директно од произвођача, него преко посредника делећи маржу са њима.

– Обратићемо се „Хемофарму” и „Галеници” да нађемо начин за одштету због оваквог незаконитог поступања – каже наш саговорник и додаје да ће такође захтевати да будућа сарадња не буде ничим условљена.

Иако је решење Комисије за заштиту конкуренције, како смо сазнали, пре званичног објављивања достављено пуномоћницима свих учесника у споразуму, у „Галеници” и „Хемофарму” су нам јуче рекли да нису добили решење и да за сада не желе да га коментаришу.

Решење Комисије за заштиту конкуренције донето је 30. децембра 2008. и објављено је на сајту Антимонополске комисије. Како стоји у решењу, мешање произвођача у политику цена велетрговца и ограничавање слободе велетрговаца да изаберу тржиште за које сматрају да служи на најбољи могући начин његовим економским интересима имало је за непосредни циљ елиминацију мањих веледрогерија са тржишта.

„Смањењем броја велетрговаца лековима олакшава се договарање произвођача лекова и веледрогерија, чиме се омогућава да произвођачи лекова контролишу услове трговине између веледрогерија и њихових купаца – здравствених установа и апотека, а на штету корисника лекова и медицинских препарата”, стоји у решењу Комисије за заштиту конкуренције.

Тржиште лекова је по исплативости у самом врху у Србији. Реч је о огромним зарадама, а јасно је и зашто је важно имати добар рејтинг у том послу. То су сигурни екстрапоени на тендерима за набавку медицинских средстава и опреме за велике здравствене установе. Како је „Политика“ већ писала, позивајући се на изворе из добро обавештених фармацеутских кругова, на овим великим пословима се увек смењује неколико веледрогерија, док мали немају новца ни да откупе тендерску документацију. Тако је једна од највећих веледрогерија снабдевач лековима и опремом готово свих медицинских центара, укључујући и Клинички центар и Војномедицинску академију. О каквом послу је реч показује податак да поједине здравствене установе само на лекове годишње издвоје око две милијарде динара.

-----------------------------------------------------------

Највећи дистрибутери

Према званичним подацима Централног регистра хартија од вредности, већински власник „Југохемије” је „Делта стар”. То предузеће има 63,37 одсто акција поменуте велетрговине.

Произвођач лекова „Хемофарм” има власнички удео од 20 одсто у велетрговини „Велефарм”, па не чуди што је са тим предузећем потписан уговор о продаји медикамената. По 22 одсто акција у „Велефарму” имају и фирме „Лекови” и „Медицина”.

„Ветпром”, према званичним подацима, углавном држе физичка лица. Осим Акцијског фонда, који има 26,78 одсто власништва, Радомир Марић и Мирослав Деспотовић власници су по 23 одсто акција „Ветпрома”.

Заступници „Фармалогиста”, према подацима Агенције за привредне регистре, јесу Силвана Џуџевић, Александра Драшковић и Грегор Доленец. У „Фарманови” Љиљана и Дејан Петровић имају по 25 одсто удела у власништву. Исти „колач” добили су и Душица Стошић и Никола Маричић.

Генерални директор „Ветфарма” је Бранислав Јовановић.

Сто одсто власништва „Унихемкома” припада Жељку Јововићу.