Ускоро креће сетва жита у Србији

С првим данима октобра почињу припреме за нову сетву пшенице у Србији. Др Владимир Аћин, виши научни сарадник у Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада, каже да нема информација да је сетва кренула, али да ће проблем представљати квалитет обраде земљишта иако се наредних дана очекује киша која би могла да поправи површински слој земљишта.

Отприлике ће бити потребно 50 литара по метру квадратном падавина да би се поквасио оранични слој до дубине од 30 центиметара јер постоји велики дефицит влаге. У Србији сетва пшенице почиње у оптималном року од 5. до 25. октобра, али се тај период може померити у зависности од временских прилика, сорте и механизације. Кључно је сејати када се земљиште просуши, и то је обично могуће од почетка до краја октобра.

– Цео октобар је оптималан, па и прва декада новембра, али се у том случају повећава ризик. Савет ратарима је свакако да претходно ураде анализу земљишта – каже Аћин.

Иначе, приноси жита у Србији у многим житним регијама приближни су рекордној 2021, али је откупна цена на глобалном нивоу релативно ниска због велике конкуренције и одличних резултата код већине држава великих произвођача пшенице. Стручњаци су и раније истицали, још са првим проценама, да је 2025. једна од успешнијих година што се тиче приноса, док је квалитет зрна такође бољи него прошле године.

То потврђују у недавно објављени подаци Републичког завода за статистику, према којима укупна количина произведене пшенице у 2025. години, са стањем на дан 5. септембра, износи 3.681.000 тона што је за 26,9 одсто више у односу на производњу остварену у прошлој години.

У односу на десетогодишњи просек (2015–2024), производња жита већа је за 27,6 одсто, а сунцокрета за 2,4 процента. Зато је због лоших временских услова соје мање за 44,3 одсто, кукуруза за 27,2 одсто и шећерне репе за 16,8 процената.

Прошле јесени пшеница је посејана на око 600.000 хектара, а за сада се може само претпоставити да ће се и ове сезоне ратари водити истом логиком при избору сетвене културе која је најмање ризична с обзиром на неизвесности око временских услова који прате производњу житарица.

Стручњаци истичу да када најважнији јари усеви подбаце (кукуруз, сунцокрет…), ратари обично повећавају површине под озимим културама, опредељују се чешће за пшеницу јер рачунају на кишу, веће падавине током пролећа, па самим тим и сигурније приходе. Истовремено, нижа цена жита за неке би могао да буде и одбијајући фактор.

Иако су зараде сигурније, питање је како ће се пшеница надаље котирати на европским берзама јер од тога зависе и цене које могу да остваре домаћи ратари.

Према садашњим показатељима са европског тржишта, пад цене пшенице тренутно не успева да позитивно делује на извоз јер купци ипак бирају пшеницу из регије Црног мора.

Како наводи економиста Петар Јовичић са портала „Агроинфонет”, пшеница се нуди по 227 долара за тону у лукама Одесе. Напомиње да купци највише купују пшеницу из регије Црног мора и САД. Извоз из Румуније и Бугарске још може да им конкурише. Према његовим речима, први пут је и цена дурум пшенице на 240 евра за тону, јер стигла је понуда из САД – а по 201 евро по тони по ФОБ условима трговања (продавац мора да утовари оцарињену робу на брод који је одредио купац).

Последњи извештај са Продуктне берзе у Новом Саду показује да је прошле недеље кукуруз на тржишту био скупљи од пшенице иако је цена жита забележила благи раст. Како наводе берзански стручњаци, примат у трговању заузео је управо кукуруз – чинећи 76 одсто укупног недељног промета, али је понуда била већа у односу на тражњу. Количински, највише понуде било је у Бачкој, док су у појединим деловима Баната и у Срему нуђене изузетно мале количине ове житарице, узрокујући значајну разлику у цени за исти квалитет робе.

У првој половини недеље на тржишту пшенице приметна је била слаба активност купаца и ограничена понуда. Закључен је само један берзански уговор по цени од 20,8 динара за килограм без ПДВ-а (22,88 динара са ПДВ-ом), што уједно представља и средњу цену. У односу на седам дана раније, цена је била виша за 0,92 одсто.