Временски теснац за укидање виза

Србија у овој години треба да докаже да је потпуно спремна за долазак на „белу” шенгенску листу. Недоумица, међутим, има због тога да ли ћемо до краја 2009. године заиста и успети да се званично домогнемо те листе.

Европска комисија нам је за измену визног режима поставила, почетком прошле године, врло прецизне услове подељене у четири групе. Прва група критеријума из „мапе пута” односи се на безбедност докумената, друга на илегалну миграцију и реадмисију, трећа на јавни ред и безбедност и четврта на функционисање права.

У свакој од ових група Србија је постигла одређени напредак, али има и доста послова који јој предстоје.

Који су то све закони који недостају за „белу” шенгенску листу? Како је „Политици” објаснио Дражен Маравић, шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције МУП-а и шеф владине радне групе за либерализацију визног режима, потребно је донети законе о ратификацији пет конвенција Савета Европе (које се односе на високотехнолошки криминал, трговину људима, тероризам и прање новца), затим закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, закон о забрани дискриминације и закон о међународној правној помоћи.

До краја ове године старе путне исправе треба да буду замењене новим. Ни у овој области нисмо богзна колико искорачили. Од милион пасоша, колико је, иначе, издато у Србији, до сада је новим путним исправама замењено око 100.000 тих докумената.

Будући да је споразум о либерализацији визног режима у непосредној вези са реадмисијом предстоји нам и закључивање билатералних споразума о реадмисији са земљама ван ЕУ које су могући извор миграционих таласа у Европску унију, као и доношење и спровођење националне стратегије за реинтеграцију повратника из земаља ЕУ.

Али нам на путу ка укидању виза наредних месеци неће ићи баш наруку прилике у самој ЕУ. Брисел ће се превасходно бавити сопственим проблемима – Лисабонским споразумом и новим референдумом у Ирској, али и изборима за Европски парламент који ће средином ове године практично закочити рад свих европских институција.

Ксенија Миливојевић, саветник потпредседника владе за европске интеграције, изјавила је недавно да за ступање Србије на „белу” шенген листу недостаје неколико стратегија, које ће бити усвојене у првој половини ове године. „Израда се налази у завршној фази и већина је написана”, казала је она.

Нашој јавности је, иначе, добро позната чињеница да прилично каснимо са усвајањем тзв. европских закона. До краја прошле године требало је усвојити 51 проевропски закон, а од тога скупштина је прихватила само девет. Према речима Миливојевићеве, још 18 прописа је из владе послато парламенту, а још 24 закона су у фази израде и треба да буду прослеђена влади.

Имајући у виду планове наших званичника да Србија треба у овој години да стигне до безвизног режима, треба нагласити да се лако можемо наћи у временском теснацу, ако посао не буде врло озбиљно схваћен. Због тога Милица Делевић, директор Канцеларије за европске интеграције, све чешће наглашава да је од пресудног значаја за либерализацију визног режима примена закона.

У евентуално покренутој процедури неопходно је, потом, и мишљење Европског парламента, за који су, у јуну, предвиђени, избори.

У нашој земљи постоје, иначе, различита мишљења о томе да ли ће се тај изборни процес негативно одразити на нас. Ласло Варга, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, недавно је закључио да је у том периоду тешко очекивати да се на дневном реду Европског парламента нађе питање либерализације визног режима Србије са државама ЕУ. Поводом тога, Делевићева је рекла за наш лист да не верује да ти избори суштински могу да успоре процес стављања Србије на „белу” шенген листу, односно да до краја октобра, у току трајања мандата ове европске комисије, има времена да комисија упути свој предлог Савету министара.