Санација "црних рупа"

У сусрет првим хладним данима постаје актуелно питање грејања стамбених и пословних просторија. Уствари, не толико питање како загрејати, већ како остварити што боље топлотне ефекте, а самим тим и уштеду на енергентима који служе за загревање тих простора.

Грађевински објекти имају одређене недостатке, а самим тим и елементи уграђени у њих (прозори, врата). Ово је посебно изражено на територији Београда, где је око 1.400.000 стамбених јединица, од чега скоро милион старих, са отприлике око пет милиона отвора – дванаест милиона квадрата стакла.

Поред специфичности територије са посебним климатским условима, на објектима су заступљени различити типови елемената грађевинске столарије – различите старосне доби и поступака уградње. Све то доводи до умањеног температурног биланса у загреваним просторима, а самим тим и до много веће потрошње без обзира на то да ли се користи даљинско грејање, грејање на струју, етажно или индивидуално грејање.

Према речима Петра Ћатића, инжењера дрвне индустрије, за загревање квадратног метра простора код нас се троши 25-31 килокалорија, док се у развијеним земљама та потрошња своди на 12-15 килокалорија по квадрату. Загарантована температура је 18 степени.

Један од начина да се побољша топлотна изолација јесте санација елемената (од дрвета) грађевинске столарије, такозваних црних рупа на фасади, које изазивају и до 50 одсто топлотних губитака.

– Губици на фасадној столарији могу бити линијски и површински – појашњава Ћатић. – Линијски, на сударима допрозорника и прозорског крила, а такође и на судару допрозорника и грађевинског елемента. Површински, преко површина дрвеног и стакленог дела столарије.