Тумор који напада младе

Сваке године лекари оперишу више од 500 особа у Србији од тумора коштаних и меких ткива, а епидемиолози који прате онколошке графиконе тврде да је у порасту број особа које оболевају од саркома костију. Од саркома коштаног ткива углавном болују млади – узраста од 15. до 20. године, а медицина још није успела да открије због чега долази до малигне деобе ћелије коштаног ткива – осим у случају Јуинговог саркома код кога је доказана генетска основа.

Иако саркоми коштаног ткива брзо напредују, добра вест гласи да проценат њиховог излечења износи око 70 одсто, а ова статистика важи за остеосарком, који је уједно и најчешћи злоћудни тумор костију. Говор бројки и слова сведочи да од ове врсте саркома подједнако оболевају и дечаци и девојчице, а искуство лекара је да остеосарком најчешће настаје у региону колена.

Др Зоран Вучинић, начелник одељења за туморе костију на Институту за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, иначе јединог одељења у Србији на коме се лече болесници са коштаним и мекоткивним туморима, каже да и ова врста саркома свој епитет подмуклости дугује чињеници да тумори коштаног ткива не боле, а када заболе то је (најчешће) знак да се болест налази у узнапредовалој фази. А одговор на питање – како особе могу да посумњају да је почела малигна деоба ћелија гласи – обратите пажњу на сваки оток који не пролази, који се временом повећава и који боли.

„Треба имати на уму да тумори плућа и дојке најчешће имају метастазе на кости, због чега лекари треба континуирано да прате особе које су оперисане од ових злоћудних тумора. Овај податак довољно илуструје чињеница да од 500 пацијената који годишње прођу кроз наше одељење, свега петина њих има примарне малигне туморе коштаног ткива – остали пацијенти су они код којих су тумори других органа (најчешће плућа, дојке и бубрега) метастазирали на кости. С обзиром на то да је Институт на онкологију и радиологију Србије друга медицинска „адреса” на којој се лече наши пацијенти, у стручном конзилијуму Института за хируршко-ортопедске болести „Бањица” налазе се и ортопеди и онколози”, истиче др Зоран Вучинић.

Тумори коштаног ткива су агресивни због способности да рапидно уништавају кост, а ранија медицинска пракса показала је да хируршко отклањање ових тумора без других терапија доводи до њиховог поновног појављивања, као и да је исти проценат преживљавања пацијената којима је ампутирана нога и оних код који је урађена ресекција и уграђена протеза. Због тога савремени протоколи у лечењу подразумевају комбиновану терапију – хируршку и хемотерапију, а први корак у лечењу, након постављања дијагнозе биопсијом, јесте предоперативна хемотерапија која смањује тумор. Након оперативног захвата пацијент поново одлази на хемотерапију, а поштовање овог терапијског протокола,према статистичким подацима, гарантује преживљавање у великом броју случајева. Наш саговорник наглашава да лечење обично подразумева од четири до шест хемотерапија, између којих мора да прође минимум 21 дан, а просечна дужина укупног лечења износи око годину дана. Он такође додаје да је лечење тумора коштаног ткива изузетно скупо – пре свега због уградње тзв. туморских протеза које замењују одстрањену кост која је захваћена тумором, али да све трошкове лечења наших пацијената покрива Фонд здравственог осигурања, а пацијенти у Србији лече се по истим медицинским протоколима као и пацијенти у Европи. 
Уколико се болест не дијагностикује на време, остеосарком почиње да се шири коштаном шупљином дуж кости на којој је настао и ствара удаљене метастазе најчешће на плућима – статистика говори да, уколико се јаве метастазе, најчешће настају у прве две године након завршетка лечења.

Једини познати фактор средине који има сигурни утицај на развој остеосаркома јесте радијација, а мали проценат остеосаркома настаје као последица зрачне терапије после лечења неког другог тумора. Иако се пре свега двадесет година број преживелих пацијената мерио промилима, савремено мултидисциплинарно лечење, које подразумева хирургију и хемотерапију омогућује да се велики број малишана са овом дијагнозом комплетно излечи и води потпуно нормалан живот.