Шта је Крона-Е, нови руски ПВО систем

Концерн "Калашњиков" представио је свој најновији противваздушни ракетни систем кратког домета Крона-Е, намењен, како је саопштено из ове руске компаније, заштити важних државних објеката, урбане и критичне инфраструктуре, специјалног терета у складиштима, као и објеката дуж стратешких комуникационих путева од непријатељских ваздушних удара.

Крона-Е је савремени хибридни ПВО систем, настао као замена за остареле системе руске производње "стрела 10" и "стрела 10М", објашњава новинар и војни аналитичар Андреј Млакар за телевизију РТ Балкан.

"Представља системе кратког домета за елиминацију дронова и нисколетећих циљева, пре свега крстарећих ракета и хеликоптера. Систем има повећани степен аутоматизације брзине реаговања и комплетно управљање аутоматски из саме унутрашњости возила", каже Млакар.

Како наводи, систем може бити двојак, фиксни и мобилни, а обично се као мобилни налази на оклопним транспортерима, гусеничарима МТ-ЛБ, а користи се још и на оклопним транспортерима БТР-80 и БТР-82а.

"Апсолутно се ради о ПВО систему који се може употребљавати за обарање крстарећих ракета. Управо оваквим системима се и обарају крстареће ракете зато што оне лете на малим висинама, обично до 32 метра изнад површине земље, а у крајњој фази пре самог удара пењу се на висину до 100 метара. Зато овај ракетни систем има максималне домете по висини од пет до десет километара и служи за обарање оваквих пројектила и умрежено деловање. Наиме, омогућено је деловање Крона-Е са другим ПВО системима: панцир-С1, тор и бук", истиче Млакар.

Саговорник РТ Балкан се осврнуо и на системе и оруђа које је користила наша војска у борби против крстарећих ракета "томахавк".

"У случају агресије на Републику Српску 1995. и током НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, 'томахавк' се обарао са неколико система. Пре свега са ручно преносним системима стрела 2М, игла, усавршена верзија игла М и противавионским системима троцевцима М55 или бофорс калибра 40 милиметара. Ово оруђе се углавном користило јер су крстареће ракете летеле на доста ниско", каже Млакар.

Он наглашава и да је важно истаћи да су крстареће ракете обаране на очекиваним правцима доласка.

"Одређеном математичком методологијом су утврђени могући правци лета таквих ракета на основу искуства из употребе 1991. и 1995. године од стране САД пре свега у 'Пустињској олуји' и за време операције "Делиберејт форс" у БиХ. Обарани су, дакле, искључиво протиавионским топовима и преносним системима, али и ракетним системима домета пет до десет километара попут стреле 1 и стреле 10", напомиње Млакар.