Јеж мравојед

У далекој Аустралији живи кљунасти јеж, једна од многобројних необичних животиња каквих, осим на овом издвојеном континенту, на Тасманији и у делу Нове Гвинеје, нема више нигде на нашој планети. Тела прекривеног дугим бодљама, издалека изгледа као обичан јеж. Само ако му се приближите можете на његовој глави угледати – кљун. А онај ко се потруди да сазна нешто више о њему, још више ће се изненадити, јер је ова животиња, поред кљунара, једини сисар који носи јаја. Према дужини кљуна разликују се краткољуни и дугокљуни јеж.

Краткокљуни јеж ситнији је од својих рођака дугог кљуна. Дугачак је око пола метра, а шупље жуто-црне бодље које му прекривају тело дугачке су око шест центиметара. Испод њих провирује густо тамнобраон крзно, које греје животињу кад захладни. Овај необични јеж живи у свим пределима Аустралије у којима може наћи довољно хране: у шумама, на ливадама, али и у пустињи, па чак и планинским крајевима у којима је тле током целе године прекривено снегом. У сушним пределима дању се одмара, а у потрагу за храном креће тек у сумрак, док је у другим крајевима активан током дана. Једе готово искључиво мраве и термите, због чега га називају и мравињи јеж. Кљуном разбија шупље пањеве и разгрће земљу у којој се скривају мрави, а затим их лови дугим лепљивим језиком и мрви рожнатим израслинама у устима, пошто нема зубе. Да би ископао термите скривене под земљом понекад се служи и снажним ногама и дугим канџама. Храну проналази по мирису.

Како би избегао да и сам постане плен грабљиваца, мравињи јеж је развио неколико начина за одбрану. Кад осети опасност, брзо се укопа у земљу, остављајући само бодље да вире изнад тла. Ако нема времена за укопавање, онда се, као и његов далеки рођак обични јеж, само склупча у бодљикаву лопту којој грабљивац тешко може да приђе а да не буде избоден. Једине животиње које се усуђују да га нападну су пси, лисице, игуане, орлови и тасманијски ђаволи.

Краткољуни јеж усамљен је током целе године, осим у сезони парења – између маја и септембра. Пре него што приђу женки, мужјаци је по неколико дана прате. Често се дешава да се више мужјака "загледа" у исту женку, па иза ње трчкара колона од десетак мушких кљунастих јежева. Она, затим, изабере само једног од њих, пари се са њим и снесе једно јаје које смешта у торбу на свом стомаку. После седам до двадесет дана младунче пробија меку кожасту љуштуру и угнезди се у мајчиној торби. Женка га носи са собом два месеца по рођењу, а кад почну да му расту бодље, избацује га из торбе и склања на скровито место. Брижна мајка обилази своје младунче све док оно не наврши шест месеци и храни га својим млеком које је ружичасте боје. И кад женка престане да га доји, млади кљунасти јеж остаје уз њу – све до свог првог рођендана и осамостаљивања.