У Бриселу већ полако отписују Макрона

Да ли се после пада пете француске владе за непуне две године назире и превремени крај европског државника којег су због начина владавине често поредили са Јупитером, краљем богова?

Емануел Макрон, чију оставку сада траже и његови дојучерашњи саборци, има три опције, али питање је да ли нека од њих може да Пету републику брзо извуче из егзистенцијалне кризе. Макрон би могао да именује новог премијера, распусти скупштину или распише ванредне председничке изборе.

Док забринути инвеститори још нагађају шта ће Макрон учинити како би се изборио са буџетским дефицитом и политичком кризом, у Бриселу поједине дипломате већ састављају политичке некрологе француском председнику којем формални мандат истиче 2027. године. Након што је 2017. године дошао на власт као најмлађи председник и преокренуо ток француске политике, Макрон сада више делује као лидер на заласку, него као модерна верзија „краља Сунца” који је пре свих сањао стратешки аутономну Европу.

Евентуални превремени председнички избори, на које Макрон не пристаје, могли би да угрозе следећи дугорочни буџет ЕУ. Владе евроблока које расправљају о буџету поставиле су неформални рок за постизање договора пре француских председничких избора 2027. године. Поготово што би на њима могла да победи десничарка Марин ле Пен, под условом да буде усвојена њена жалба поводом петогодишње судске забране кандидовања за јавне функције.

Због односа снага у парламенту Јелисејска палата се нашла пред немогућом мисијом. Да ли да прави коалицију са левицом која би тражила ревизију Макронове тешко донете пензионе реформе или да се додвори популистичкој крајњој десници која тражи Макронову „политичку главу”. Француски председник се плаши да би оба приступа само додатно поделила земљу. Од реизбора 2022. године, Макрон је показао непоколебљиву одлучност да изабере углавном премијера са десног центра како би ујединио Француску. Али упркос томе постигао је супротан ефекат. Да ли је време за левичарског председника владе?

И док се чека да Макрон објави име новог челника извршне власти, Социјалистичка партија, еколози и Француска комунистичка партија позвале су јуче Макрона „да коначно именује премијера који ће формирати левичарску и зелену владу”. У заједничком саопштењу три странке су поручиле да су „спремне да владају заједно”, с циљем спровођења политике социјалног и еколошког напретка и фискалне правде, уз враћање „пуне улоге парламенту”, пренео је француски БФМ. Састанак је одржан без учешћа покрета Непокорена Француска Жан-Лик, Меланшона, најјаче појединачне странке у левичарском савезу Нови народни фронт. 

Лидерка Националног окупљања, Марин ле Пен је, после оставке премијера Себастијана Лекорнија, поручила да се пред председником Француске отварају само два пута ‒ или оставка, или распуштање парламента. На истом политичком трагу је и бивши француски премијер Едуар Филип. Некада близак савезник Макрона у време његовог првог мандата, Филип је рекао у интервјуу за радио-станицу РТЛ да сматра да су нови председнички избори неопходни.

За разлику од њега Габријел Атал, који је био осам месеци премијер, изјавио је јуче пред својим посланицима да не жели оставку Макрона. Шеф посланичке групе партије Препород, коју је основао Макрон, јуче је поручио да би цела демократска равнотежа била доведена у питање уколико би демократски изабран председник који има легитимитет да изнесе свој мандат, био приморан на оставку. Због политичког превирања у Француској, у Бриселу и европским престоницама, званичници и дипломате не крију своје своје страхове да би евентуални Макронов пад ослабио ЕУ. Поготово што се Европа, како пише „Политико”, већ суочава са низом изазова, ратом у Украјини, притисцима председника САД Доналда Трампа на међународну трговину и растом популистичких снага. Такав експлозивни коктел би могао да угрози целу економију еврозоне.

„Није добро за ЕУ да се једна од њених највећих чланица налази у кризи, поготово у тренутној безбедносној ситуацији”, рекао је један званичник из еврозоне.

Француско-немачки тандем, традиционално кључан за функционисање ЕУ, тешко је замислити у оваквим околностима, упркос немачком канцелару Фридриху Мерцу, кога у Бриселу виде као динамичнијег од његовог претходника Олафа Шолца.

„Француска ће бити одсутна баш када Русија врши притисак на европске границе, Кина повећава индустријски притисак, а Трампова Америка се понаша непредвидиво. У оваквим условима, Француска не може да пружи оно што је способна да да”, изјавио је француски званичник из кабинета министра у оставци.

М. Пешић