Обама спреман за разговоре с Хамасом?

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. јануара – Овде страсно, а и широм света, у току је једно од највећих „клађења” модерног доба: на све стране се типује – хоће ли Барак Обама да се усуди да убрзо начини смео спољнополитички заокрет и тако испуни обећање да ће побољшати глобално разумевање и међународни имиџ Америке?

Блиски исток остаје главни полигон за тестирање – амбициозних прогноза. Постизање одрживог решења које би окончало тамошњу истрајну кризу, дугу шест деценија,наговестило би „свашта” па и – да су „чуда могућа”, да је Америка битно променила свој курс, да свет може да рачуна на смањење терористичких и енергетских удара…

Посебну пажњу стога је изазвала теза лондонског „Гардијана”, уз позивање на изворе у овдашњем штабу за пренос власти, да је Обамин тим „спреман да разговара с Хамасом (палестинском групацијом која је управо у жестоком сукобу са Израелом) и тако напусти доктрину садашњег председника Џорџа Буша којом је изолована та исламистичка организација”. По тој верзији, почело би се „тајним и на нижем нивоу контактима”, какве би остварили „припадници америчких обавештајних служби, налик тајном ангажману Вашингтона, 1970-их, с Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО)”.

Из Обамине екипе – нема потврде за изнету претпоставку. Он лично је посвећен предлозима за ублажавање овдашњих економских траума, а спољополитичке планове не обелодањује, уз образложење да „имамо само једног председника” (Буша) па да ће односе са светом прецизирати кад преузме кормило државе (20. јануара).

Обама је, подсећају хроничари, током изборне кампање критиковао Бушову спољну политику као контрапродуктивну јер је „повећала снагу противника а смањила подршку савезника”. Наговестио је и успостављање дијалога с „непријатељима” (за какве овде важе Иран, Северна Кореја, Куба) да би после критике унутрашњих опонената да је „сувише попустљив”, донекле одступио од најављених смерница, накнадно уверавајући, примера ради, Израел да га види као ничим оспоривог главног партнера на Блиском истоку.

Чињеница је, међутим, да је Обама као један од својих приоритета истакао, у више наврата, проширење међународних контаката, како би оснажио ослабљена савезништва и потиснуо нарасла антиамеричка расположења. Разговори његових представника са Хамасом представљали би му ванредни изазов. Та организација је овде евидентирана као терористичка, па је за објаву разговора с њом потребно, указују познаваоци, да она докаже да то није, а што би било најуверљивије „признавањем постојања Израела, одрицањем од оружане борбе и укључивањем у постојећи међународни поредак”.

Деликатност евентуалног контакта с Хамасом, повећава и околност да су овдашњи противници Обаму „оцрнили” као „прикривеног муслимана”, с позивањем на то да су му и отац (Кенијац) и очух (Индонежанин) из исламских средина. Остао је „неодређен” поводом најновијих блискоисточних крвопролића. Најавио је само да ће тежити да реши тамошње сукобе, да га „дубоко забрињавају цивилне жртве у Гази и Израелу” и да ће о томе „рећи све” – кад постане председник.

Превладавају дијагнозе да ће се Америка, са Обамом на челу, потрудити да коригује приступ свету. Па и према непријатељима, као што је Хамас, али без штете по своје савезнике, као што је Израел.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Хилари задржава Бернса, враћа Холбрука

Вероватна будућа шефица америчке дипломатије, њујоршка сенаторка и бивша „прва дама” Хилари Клинтон увелико компонује свој тим у Стејт департменту. Уз већ објављене измене, сада се истиче да би на положају подсекретара за политичка питања задржала Вилијама Бернса, испробаног већ у односима са Русијом и на Блиском истоку.

Вратила би на значајне дужности, уједно, двојицу изасланика из председничких мандата њеног мужа Била Клинтона. Денис Рос би поново био задужен за Блиски исток, а некадашњем оперативцу за Балкан Ричарду Холбруку поверила би се мисија на простору заоштрених односа јужноазијских нуклеарних сила – Индије иПакистана.

-----------------------------------------------------------

Израел одбацио резолуцију СБ

Тел Авив – Израелски премијер Ехуд Олмерт одбацио је јуче резолуцију Савета безбедности Уједињених нација, којом се позива на прекид ватре у појасу Газе, означивши је неизводљивом, пренео је Танјуг.

Он је саопштио да су Палестинци јуче током дана испаљивали ракете на Израел и да ће војска наставити да брани Израелце. „Испаљивање ракета само показује да је одлука УН неизводљива и да је неће поштовати убилачке палестинске организације”, навео је Олмерт.

Премијер је подсетио да „Израел није никада пристао да спољни фактор одлучује о његовом праву да брани своје грађане” и најавио да ће војска наставити да брани израелске грађане и да ће испунити све циљеве која је поставила у операцији.

Неколико сати након што је СБ УН усвојио Резолуцију 1860, којом се позива на моменталан прекид ватре у израелској офанзиви на појас Газе, шеф израелске дипломатије Ципи Ливни је рекла да ће Израел наставити да делује у складу својим интересима и према својим безбедносним потребама.

Према тврдњама Израела, на југ те земље испаљено је најмање 28 ракета, а израелска војска је у четвртак и петак погодила најмање 50 циљева у Гази, убивши најмање 10 Палестинаца.

-----------------------------------------------------------

УН: Намерно гранатирање цивила

Тел Авив – Уједињене нације јуче су оптужиле израелску војску да је прошлог викенда евакуисала 110 Палестинаца, од којих су половина била деца, у стамбену зграду у кварту Зејтун у граду Гази, рекла им да тамо остану, а 24 сата касније гранатирала ту зграду више пута, убивши при том око 30 људи.

„Ми немамо приступ том подручју. Наши извештаји су засновани на очевицима, преживелима који су контактирали нашу канцеларију из болнице и рекли шта се догодило”, рекла је портпарол канцеларије УН Алегра Пачеко за Би-Би-Си, преноси Танјуг.