УН по­вла­чи „пла­ве шле­мо­ве”

Фи­нан­сиј­ска кри­за за­ку­ца­ла је и на вра­та Ист Ри­ве­ра и свет ће све ре­ђе ви­ђа­ти „пла­ве шле­мо­ве” на кри­зним жа­ри­шти­ма. Ује­ди­ње­не на­ци­је пла­ни­ра­ју да у на­ред­ним ме­се­ци­ма сма­ње број при­пад­ни­ка ми­ров­них сна­га у све­ту за че­твр­ти­ну због не­до­стат­ка нов­ца, пре­но­са аген­ци­је. Ова­ква од­лу­ка пре­вас­ход­но је ре­зул­тат Трам­по­ве по­ли­ти­ке „Аме­ри­ка на пр­вом ме­сту”, ко­ја је до­ве­ло сма­ње­ња фи­нан­си­ра­ња свет­ске ор­га­ни­за­ци­је, јер су САД би­ле нај­ве­ћи до­на­тор. 

„Мо­ра­ће­мо да по­ву­че­мо око 25 од­сто на­ших укуп­них ми­ров­них тру­па, њи­хо­ву опре­му, а би­ће по­го­ђен и ве­ли­ки број ци­вил­ног осо­бља у ми­си­ја­ма ши­ром све­та, ре­као је за Рој­терс зва­нич­ник УН, на­во­де­ћи да ће би­ти по­го­ђе­но 11 опе­ра­ци­ја.

До­при­но­си САД и Ки­не чи­не по­ло­ви­ну бу­џе­та УН за ми­ров­не опе­ра­ци­је. Ва­шинг­тон је обез­бе­ђи­вао око 26 од­сто по­тре­ба ми­си­ја УН, а Ки­на око 24 про­цен­та. Сје­ди­ње­не Др­жа­ве су пре по­чет­ка но­ве фи­нан­сиј­ске го­ди­не би­ле у за­о­стат­ку с упла­та­ма у вред­но­сти од око 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а Ва­шинг­тон са­да ду­гу­је до­дат­не 1,3 ми­ли­јар­де до­ла­ра. Је­дан ви­со­ки зва­нич­ник УН, ко­ји је та­ко­ђе же­лео да оста­не ано­ни­ман, за АП ка­же да је Ки­на на­ја­ви­ла да ће из­ми­ри­ти свој пу­ни фи­нан­сиј­ски до­при­нос до кра­ја го­ди­не.

Због мањ­ка па­ра у ка­си УН из­ме­ђу 13.000 и 14.000 вој­ни­ка и по­ли­ца­ја­ца, од пе­де­се­так хи­ља­да при­пад­ни­ка ми­ров­них сна­га рас­по­ре­ђе­них у де­вет гло­бал­них ми­си­ја, би­ће вра­ће­но у сво­је ма­тич­не зе­мље. Кан­це­ла­ри­ја УН за по­др­шку у Со­ма­ли­ји та­ко­ђе ће би­ти по­го­ђе­на кре­са­њем бу­џе­та. УН пла­ни­ра­ју да сма­ње бу­џет ми­ров­них сна­га за при­бли­жно 15 од­сто за ову го­ди­ну, пре­но­си АП.

Ује­ди­ње­не на­ци­је нај­ве­ћу ми­ров­ну ми­си­ју има­ју у Кон­гу, ко­ја бро­ји чак 18.300 вој­ни­ка и по­ли­ца­ја­ца. Сле­де ми­си­је у Цен­трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци и Ју­жном Су­да­ну, ко­је бро­је око 14.000 љу­ди. У Ли­ба­ну је раз­ме­ште­но 11.000, а на Ки­пру 800 вој­ни­ка и 69 по­ли­ца­ја­ца. Кре­са­ње бро­ја ми­ров­ња­ка по­го­ди­ће и пот­пу­но скрај­ну­ти Ун­мик на Ко­со­ву у Ме­то­хи­ји, ко­ји са­да има сим­бо­ли­чан број осо­бља (65), углав­ном фо­ку­си­ра­ног на из­ве­шта­ва­ње, по­сре­до­ва­ње и по­др­шку ди­ја­ло­гу. Ка­да је 1999. го­ди­не по Ре­зо­лу­ци­ји 1244 фор­ми­ра­на ова ми­си­ја, Ун­мик је у свом са­ста­ву имао чак 4.700 вој­ни­ка, по­ли­ца­ја­ца и ци­вил­ног осо­бља, да би се то­ком го­ди­на тај број сма­њи­вао.

САД су на­ве­ле да ће из­дво­ји­ти 680 ми­ли­о­на до­ла­ра за де­вет ми­ров­них ми­си­ја, што је знат­но сма­ње­ње у од­но­су на упла­ту од ми­ли­јар­ду до­ла­ра ко­ју су САД из­вр­ши­ле про­шле го­ди­не у ово вре­ме. То фи­нан­си­ра­ње би­ће до­ступ­но свим ак­тив­ним ми­си­ја­ма, по­себ­но они­ма за ко­је су САД по­ка­за­ле по­себ­но ин­те­ре­со­ва­ње, као што су ми­ров­не сна­ге у Ли­ба­ну и Де­мо­крат­ској Ре­пу­бли­ци Кон­го.

Сва­ка од 193 зе­мље чла­ни­це УН има за­кон­ску оба­ве­зу да пла­ћа свој део за ми­ров­не ми­си­је. Ге­не­рал­ни се­кре­тар УН Ан­то­нио Гу­те­рес ис­ти­че да с бу­џе­том „ко­ји пред­ста­вља ма­ли део гло­бал­не вој­не по­тро­шње, око по­ла про­цен­та, ми­ров­не сна­ге УН оста­ју је­дан од нај­е­фи­ка­сни­јих и нај­и­спла­ти­ви­јих ала­та за из­град­њу ме­ђу­на­род­ног ми­ра и без­бед­но­сти”.

Од­лу­ка о по­кре­та­њу ве­ли­ке ре­ор­га­ни­за­ци­је ми­ров­них сна­га по­зна­тих ши­ром све­та по сво­јим пре­по­зна­тљи­вим пла­вим шле­мо­ви­ма усле­ди­ла је на­кон са­стан­ка Гу­те­ре­са и пред­став­ни­ка глав­них зе­ма­ља до­на­то­ра, на ко­јем је био и Мајк Волц, но­ви ам­ба­са­дор САД у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма.

Волц и дру­ги зва­нич­ни­ци Трам­по­ве ад­ми­ни­стра­ци­је ис­ти­чу да су бу­џет и аген­ци­је УН пре­оп­те­ре­ће­ни и су­ви­шни, обе­ћа­ва­ју­ћи да не­ће да­ва­ти да­љи до­при­нос док Стејт де­парт­мент не про­це­ни ефи­ка­сност сва­ке аген­ци­је или про­гра­ма УН. По сту­па­њу на свој дру­ги ман­дат, у ја­ну­а­ру, Трамп је на­ре­дио ре­ви­зи­ју УН и дру­гих мул­ти­ла­те­рал­них ин­сти­ту­ци­ја, што је већ ре­зул­ти­ра­ло пре­ки­дом ве­за САД с аген­ци­јом УН за очу­ва­ње кул­тур­не ба­шти­не Уне­ско, Свет­ском здрав­стве­ном ор­га­ни­за­ци­јом (СЗО) и во­де­ћим те­лом УН за људ­ска пра­ва.

У окви­ру Гу­те­ре­со­вих на­по­ра за ре­фор­му УН као од­го­вор на аме­рич­ко сма­њи­ва­ње фи­нан­си­ра­ња ви­ше од 60 кан­це­ла­ри­ја, аген­ци­ја и опе­ра­ци­ја ре­ду­ко­ва­ће број за­по­сле­них за 20 од­сто. У ин­тер­вјуу за јед­ну аме­рич­ку те­ле­ви­зи­ју, Волц је ре­као да су САД фо­ку­си­ра­не на то да УН вра­те осно­ва­ма про­мо­ци­је ми­ра, спро­во­ђе­ња ми­ра, спре­ча­ва­ња ра­то­ва, до­да­ју­ћи ипак: „Мо­ра­мо да ели­ми­ни­ше­мо све ове дру­ге глу­по­сти.”

Број ми­ров­них опе­ра­ци­ја УН уве­ћао се по­след­њих де­це­ни­ја. На кра­ју хлад­ног ра­та по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, би­ло је 11.000 ми­ров­ња­ка УН. До 2014. го­ди­не тај број је на­ра­стао на 130.000 у 16 ми­ров­них опе­ра­ци­ја. А да­нас је око 52.000 вој­ни­ка, по­ли­ца­ја­ца и слу­жбе­ни­ка ан­га­жо­ва­но у кон­фликт­ним ре­ги­о­ни­ма од Афри­ке, пре­ко Ази­је, Бли­ског ис­то­ка и Евро­пе.