„Ова технологија је наша будућа претња“, упозорава Серхиј Бескрестнов, саветник Украјинских одбрамбених снага, након што је недавно дошао у посед заплењеног руског дрона.

Овај дрон није обична летелица – уз подршку вештачке интелигенције, он може самостално да проналази и напада циљеве, и за разлику од других модела, није слао нити примао сигнале, што га је чинило отпорним на ометање, преноси Би-Би-Си. Руске и украјинске снаге активно тестирају вештачку интелигенцију у овом рату, а у неким областима њена употреба за одређивање циљева, прикупљање обавештајних података и уклањање мина, већ је постала стандардна.

За руску и украјинску војску, вештачка интелигенција је постала незаобилазан алат.

„Наша војска месечно прима више од 50.000 видео преноса са линије фронта, које анализира вештачка интелигенција“, рекао је за Би-Би-Си Јуриј Мироненко, заменик министра одбране Украјине.

„ВИ нам помаже да брзо обрадимо огромну количину података, идентификујемо циљеве и ставимо их на мапу.“

Трансформација бојног поља

Технологија заснована на вештачкој интелигенцији постаје алат који може да побољша стратешко планирање, максимално искористи ресурсе и на крају спасе животе.

Када су у питању беспилотни системи наоружања, ВИ, такође, фундаментално мења бојно поље.

Украјинске снаге већ користе софтвер заснован на вештачкој интелигенцији који омогућава дроновима да се „закључају” на мету и аутономно лете последњих неколико стотина метара до свог одредишта. У тој фази, ометање није могуће, а обарање тако малог и брзо летећег објекта је изузетно тешко.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Agent Condorito (@agentcondorito)

Потпуно аутономно оружје

Очекује се да ће се ови системи временом развити у потпуно аутономно оружје које ће моћи самостално да пронађе и уништи мете.

Јарослав Ажњук, извршни директор украјинског развојног тима Fourth Law, за Би-Би-Си објашњава да ће бити потребно да војник само притисне дугме на апликацији за паметне телефоне.

Дрон ће, каже он, урадити остало - пронаћи мету, бацити експлозив, проценити штету и вратити се у базу.

„Све то не би чак захтевало ни пилотске вештине од војника“, додаје он.

Дронови пресретачи са овом врстом аутоматизације могли би значајно да ојачају ваздушну одбрану од борбених дронова дугог домета, као што је озлоглашени руски Шахед.

„Аутономни систем контролисан рачунаром може да буде бољи од људског на много начина“, каже Ажњук. „Може да види мету пре човека. Може да буде окретнији.“

Иако Мироненко тврди да такав систем још увек не постоји, он сугерише да је Украјина близу развоја једног.

„Делимично смо га имплементирали у неким уређајима“, каже заменик министра.

Ажњук предвиђа да би до краја 2026. године могло буде на хиљаде таквих система.