Данас се обележава Светски дан менталног здравља

Широм света данас се обележава Светски дан менталног здравља, а овогодишња тема је ментално здравље у хуманитарним ванредним ситуацијама.

Обележавање светског дана менталног здравља је покренула Светска здравствена организација (СЗО) 1992. године, у циљу подизања свести о проблемима менталног здравља и мобилизације напора за боље ментално здравље људи. Служи као снажан подсетник да нема здравља без менталног здравља, а овогодишња кампања фокусира се на хитну потребу за подршком менталном здрављу и психосоцијалним потребама људи погођених хуманитарним ванредним ситуацијама.

Сваке године милиони људи су погођени ванредним ситуацијама као што су оружани сукоби и природне катастрофе. Ове ванредне ситуације, поред тога што нарушавају свакодневни живот, значајно утичу на ментално здравље, наводи Светска здравствена организација. Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја.

Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Наглашава хитну потребу за пружањем  правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света.

Милиони људи широм света били су или јесу погођени ванредним ситуацијама, што може изазвати психолошки стрес. Код већине људи стрес се смањује током времена, али око трећине људи може имати озбиљније последице по ментално здравље. Једна од пет особа (22 одсто) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију.

Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге.

Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.

Поремећаји менталног здравља изазвани ванредним ситуацијама захтевају посебне вештине, знања и компетенције професионалаца.

Дуготрајно излагање професионалаца траумама, заједно са притиском пружања помоћи у екстремним и изазовним условима, може да стави огроман терет и на њихово ментално здравље тако да и они захтевају стручну помоћ и подршку, истиче Светска здравствена организација.

Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења.

Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама.

Подржавање менталног благостања појединаца током криза није само важно, оно спасава животе и даје људима снагу да се носе са тим.

Обележавање у нашој земљи

Светски дан менталног здравља у Србији се обележава различитим предавањима и радионицама које указују на значај менталног здравља.

Завод за јавно здравље Панчево организује фестивал менталног здравља који промовише важност складних, солидарних и хуманих односа међу људима и значајну улогу заједнице у очувању менталног здравља појединца. Принцип укључивања заједнице и међусекторске сарадње прожима се кроз све активности и иницијативе у оквиру фестивала.

Овај фестивал се ове године реализује 10. пут у Новом Саду, а у Панчеву 3. пут за редом.

Центар за младе (ЦЕЗАМ) организује панел дискусију “Одупирање притиску: Како очувати ментално здравље младих?”. Панел ће преиспитати последице све већих очекивања која друштво поставља пред младе генерације. Од младих се данас очекује успех у школи и на факултету, ангажовање у бројним ваннаставним активностима, брига о здрављу и изгледу, као и стална продуктивност и отпорност. У таквом окружењу поставља се питање: како препознати и разумети изазове менталног здравља које проузрокују ови притисци и како младима обезбедити правовремену и доступну подршку?

Панел ће окупити стручњаке из области психологије, економије, културе и представнике омладинске заједнице, како би из различитих углова сагледали стање менталног здравља младих, утицај друштвених мрежа на осећај сопствене вредности, промене у односу на претходне генерације и последице по будућност тржишта рада.

Закључци дискусије усмериће пажњу на то шта као појединци, заједнице и институције можемо да учинимо како бисмо дугорочно унапредили ментално здравље младих и смањили притиске којима су свакодневно изложени.

Уз панел дискусију, учесници ће имати прилике да посете изложбу графика у организацији Центра за графику и визуелна истраживања “Академија” Факултета ликовне уметности.

У време када је све популарније коришћење вештачке интелигенције, треба указати и на то да она не може заменити помоћ и подршку професионалног психолога.