Интерес ујединио „вечите ривале”

Оно што је код нас незамисливо, у Италији је, видимо реалност: градски противници Милан и Интер заједнички граде стадион кроз партнерство које је много веће од спорта. И поред ривалства дужег од века, многих неслагања кроз историју, дошли су до тачке када их је спојио – интерес. Разумни људи се лако договарају кад схвате да могу да имају користи од суживота, а они који не виде даље од свог носа настављају да се гуше у међусобном трвењу.

Последњег дана септембра Градско веће града Милана одобрило је продају чувеног стадиона „Ђузепе Меаца” у делу града Сан Сиро (стадион је познат и по том, старом имену) и околног земљишта за 197 милиона евра, а купци су фудбалски клубови, Милан и Интер. Овај предлог прошао је на већу тек после 12-часовне дебате у два дана.

Садашњи стадион биће срушен, али не у целости. Нови ће бити подигнут у непосредној близини, где ће читав тај кварт добити нови изглед, ослоњен на фудбалску традицију града која ће – како тврде архитекте – бити усађена у темеље будућег комплекса. Према порталу специјализованом за архитектуру, „Параметрик-архитекчер”, градиће се двоспратна арена са 71.500 места која „балансира модерно искуство навијача са ефикасношћу у дизајну”.

Два клуба намеравају да приближно 281.000 квадратних метара земљишта претворе у урбану зону мешовите намене, са јавним просторима, малопродајом, угоститељством и заједничким просторима. Да би клубови били равноправно заступљени у одлучивању и вођењу комплекса, основали су заједничку компанију („џоинт холдинг компанија”) преко посебних фирми — „Ред стадко” (Милан) и „Блуеко” (Интер) — од којих свака има 50 одсто власништва.

До ове сарадње дошло је после вишегодишњих анализа, из којих је проистекао заједнички закључак – да је стари „Сан Сиро” неодржив. Трошкови одржавања су високи, приходи недовољни, а инфраструктура застарела. Заједнички пројекат омогућава увећање прихода путем комерцијалних садржаја, повећања способности стадиона да и мимо утакмица остварује значајне приходе.

Град је подржао идеју клубова и поред тога што део јавности (навијача) није за то да се стадион стар читав век (отворен 1925) – заштитни знак града – пошаље у историју. Клубови, пак, тврде да „Сан Сиро” наставља да живи, али у другачијем облику, примереном новом времену. Како „Параметрик-архитекчер” објашњава, овај стадион неће сав нестати са лица земље, већ да ће средњи од три нивоа, бити сачуван и претворен у „нову вредност”:

– Очекује се да ће део другог нивоа, који се сматра архитектонски и историјски значајним, бити задржан као спомен-фрагмент. Овај гест признаје културну тежину стадиона, нудећи опипљиву везу између прошлости и будућности. Хитност која стоји иза одлуке Градског већа делимично произилази из Закона о наслеђу. Кроз месец дана, други прстен (ниво) „Сан Сира” биће стар 70 година, што значи да би могао да потпадне под Закон о заштитни културног добра. Завршетак продаје и формализација планова реконструкције пре тог датума омогућава клубовима већу слободу да редизајнирају без великих ограничења.

Почетак изградње заказан је за 2027, а отварање за 2031. План је да град Милано нови стадион са околним комплексом представи за Европско првенство у фудбалу 2032, које заједнички организују Италија и Турска.

Милан и Интер очекују да ће их заједнички пројекат значајно оснажити (пре свега финансијски) у конкуренцији с неким другим великим клубовима чије арене су темељи њиховог бизнис плана. Поред прихода од утакмица, очекује се да ће нови комплекс генерисати одрживе приходе кроз забаву, малопродају и туризам. „Фостер и партнери” и „Маника” најављују фасаду од прозирног алуминијума и стакла која рефлектује светло и боје града; кров који се отвара и затвара помоћу соларних панела; акустику пројектована тако да „ехо трибина” остане једнако моћан као на старом „Сан Сиру”; улице испод трибина – унутрашњи тргови са ресторанима, клупским музејима, фан-зонама и трговинама…

Сутра: Из ривалства у партнерство