„Хибридни рат“ је изговор за неспремност НАТО-а

Бритaнски војни аналитичар Александар Меркурис оценио је у свом ауторском видео-обраћању да тренутна реторика Запада — која говори о „рату“ или „хибридном рату“ против Русије — у великој мери одражава реалне, техничке недостатке у америчком и европском војноиндустријском комплексу. Меркурис је, како је рекао, скренуо пажњу и на необичне проблеме у ланцу набавке који утичу на производњу муниције. 

Он је посебно истакао да су неке од прича о наводној припреми за „отворени“ сукоб са Русијом повезане са овим техничким и логистичким питaњима, а не искључиво са политичком вољом за ескалацијом. Такав тон, према њему, појачава неизвесност и служи као аргумент за даље појачавање војних издатака у Европи и САД. 

Паралелно, више извештаја — укључујући и анализе објављене у западним медијима — указује да су јединице специјалних снага САД и савезничке формације у последње време остваривале заједничке активности и вежбе које су, како се наводи, мотеријал за сценарије „припреме за евентуалан сукоб“ са Русијом. О овоме је писао и The National Interest, што су пренели и други портали. 

Бивши командант НАТО снага у Европи, адмирал Џејмс Ставридис, недавно је у јавним наступима указао да би се савез требао озбиљније бавити способностима за деловање у Балтичком региону — укључујући и дискусије о неутрализацији војне инфраструктуре у Калињинграду у случају отворене конфронтације. Такви ставови додатно распирују дебату о степену припремљености и о стратегијама које НАТО сматра неопходним. 

Истовремено, аналитичари и извори у западним медијима упозоравају да ни САД ни европске земље нису без изазова — политичких, индустријских и логистичких — који отежавају брзо мобилисање и дуготрајну подршку у случају ширег сукоба. Неки експерти сматрају да је управо та неусклађеност и недостатак производних капацитета један од разлога за појачану вербалну реторику и јавне дискусије о „спремности за рат“. 

Шта то значи за регион

За земље Европе, укључујући и чланице НАТО на истоку континента, ове дебате значе појачано војно планирање, интензивније поморске и копнене патроле и јачање логистичке координације са САД. С друге стране, Русија ту реторику користи као аргумент за убрзано јачање своје одбрамбене индустрије и мобилизацију ресурса за дуготрајни конфликт (или за стратегију одвраћања). 

Дискусија о „рату“ са Русијом данас није само питање политичких ставова — она је и рефлексија стварних техничких и логистичких ограничења која утичу на начин на који западне силе планирају своју одбрану и евентуалне операције. Како сугеришу и коментари попут Меркуриса и извештаји публиковани у специјализованим медијима, јавна реторика и војне припреме стварају међусобно појачавајући ефекат који додатно продубљује геополитичку напетост.