Запад у страху од Путиновог „Буревестника“

Када је Владимир Путин на конференцији у Душанбеу најавио да „ускоро“ планира да представи ново оружје, у свету су одмах почели да нагађају о чему је реч.

Да ли је реч о побољшањима већ познатих система, о нечему из спектра конвенционалних технологија — или о нечему много драматичнијем?

Међу експертима и у медијима одмах се вратила пажња на пројекат „Буревестник“: нуклеарно покретан крстарећи пројектил који је у прошлости изазвао велике реакције због своје способности да лети практично неограничено и да погоди удаљене мете.

Ракета 9М730 „Буревестник“, позната и под НАТО ознаком SSC-X-9 Skyfall, представља један од најсмртоноснијих пројеката руске војне индустрије. „Буревестник” је део ширег пакета руских стратешких система који између осталих укључују и хиперсоничну ракету „Авангард” брзине 27 маха, аутономни дрон-торпедо „Посејдон” – такође на нуклеарни погон и балистички ИЦБМ Сармат.

„Буревестник“ је, у најједноставнијем опису, концепција крстареће ракете са малом нуклеарном електраном као извором енергије. Такав погон даје екстремно велики домет—могућност рада готово неограничено без танковања. Управо због те особине, свака вест о напретку на овом пољу носи и технички и психолошки значај: реч је о оружју које може ударити из неочекиваних праваца, удаљености и времена, што мења калкулације било које одбране из корена.

На западу још увек није најјасније како је тачно „Буревестников” погонски систем уређен. Постоји само претпоставка која налаже да ракета има гасно-фазни нуклеарни ракетни мотор на принципу протока атмосферског ваздуха.

Претходно је најава и ограничена употреба система који се помињао под именом „Орешник“ већ произвела видљив глобални психолошки ефекат: моментални пораст забринутости у војно-политичким круговима и оштрије дипломатске реакције запада, пре него што су се подаци о ефикасности и поузданости у потпуности разјаснили. Након почетног шока, из структура моћи на западу је стигла је команда — умањити значај и разводнити причу, умирити становништво.

У том контексту, Путинова изјава у иностранству може имати и циљани информативни ефекат: подсећање, поновно активирање колективне забринутости и инсистирање на стратешкој непредвидивости. Другим речима, и сама најава може бити оруђе — без обзира на то колико је технологија спремна за серијску употребу.

Аналитичари у САД и европским престоницама брзо су кренули са проценама шта би „ново оружје“ могло бити. Један од најчешћих сценарија који се помиње управо је распоређивање „Буревестника“ у оперативној форми.

Многи објашњавају да би управо такав систем могао обновити психолошки ефекат који је прошле године изазвао „Орешник“ — али и да би за стварни стратешки утицај било потребно много више од саме најаве: поуздани погон, контрола над ризицима и најмање једна показна, веродостојна операција.

Најаве о „новом оружју“ редовно прате психолошке и стратешке логике: служе да збуне, одвуку пажњу или доведу противника у дилему. У случају „Буревестника“, реалност је комплексна, али реална. Технологија је смислена, али пут од прототипа до поуздане оперативне платформе дугачак је и скуп, с јасним ризицима.