Из ривалства у партнерство

„Ово је историјски и одлучујући корак за будућност клубова и града”, истакнуто је недавно у заједничком саопштењу фудбалских клубова, градских ривала, Милана и Интера, који су партнерски започели пројекат од оквирно 1,2 милијарди евра.

Реч је о куповини земљишта за 197 милиона евра у делу града Сан Сиро са стадионом који су делили читав век (подигнут 1925); коју им је пре две недеље одобрило Градско веће града Милана, тесном већином (24:20), после дванаесточасовне расправе.

И јавност је била подељена. Према анкети „Републике”, 60 одсто испитаника сматра да би барем део старог стадиона требало сачувати, што – уосталом – и предвиђа нови пројекат. Део локалне заједнице и политичара сматра да би Сан Сиро требало да остане онакав какав јесте, у целости, јер представља културно и историјско добро града. Део навијача је апеловао на друштвеним мрежама: „Не рушите емоције”!

Међутим, стручњаци, попут урбанисте Луке де Сантиса, сматрају да је партнерски подухват два клуба „природна еволуција града који тежи одрживости”.

„Стари Сан Сиро више не може да прати модерне стандарде – од енергетске ефикасности до приступачности. Нови комплекс предвиђа зелени појас, комерцијалне и јавне просторе. Ако се то спроведе како је најављено, Милано ће добити један од најмодернијих спортских паркова у Европи”, пренели су неки светски медији изјаву Де Сантиса.

Представник Удружења навијача Милана, Федерико Бјанки, тврди да ће „цене карата порасти, а нови стадион постати стерилно корпоративно место”:

„Фудбал се удаљава од обичног навијача. Желимо модеран стадион, али не по цену губитка аутентичности.”

Иза партнерског пројекта Милана и Интера (у који улазе са 50 одсто власништва) стоје две реномиране светске архитектонске куће – „Фостер и партнери” и „Маника”. На северној страни новог комплекса биће очувани делови старог другог прстена стадиона – препознатљиви спирални торњеви и део бетонских трибина. Тај архитектонски и симболички најзначајнији део старог објекта, биће преуређен у меморијални парк, набијен традицијом два фудбалска клуба и именима која су писала њихову историју.

„Играти на Сан Сиру је предивно. Те успомене су предивне, такође. Али постаје помало превазиђено за амбиције какве имају Милан и Интер”, пренео је „Њујорк тајмс” изјаву легенде Милана и италијанског фудбала Паоло Малдинија, који је пре пет година, на ову тему дао интервју „Атлетику”.

Овај стадион ће последњи пут бити у центру пажње светске јавности за време Зимских олимпијских игара 2026, када ће Милано и Кортина угостити тај догађај: на њему ће бити свечано отворене Игре. Почетак изградње новог комплекса почиње 2027, а крај радова најављен је за 3031, годину пре Европског првенства које Италија заједно организује са Турском.

Председник Интера Ђузепе Марота објашњава да је пројекат новог стадиона била неминовност:

„Нисмо више били у могућности да организујемо финале Лиге шампиона, или да будемо један од градова кандидата за домаћина Европског првенства у фудбалу 2032. Све због тога што се политичка дебата заоштрила, где су главни играчи политичари од пре тридесет година, веома конзервативни, глуви за иновације. Сан Сиро мора да се поштује, то је грађевина великих емоција и представља историју два клуба. Али, морамо да гледамо напред, јер то је превазиђена структура која захтева стално надгледање. Вемлби је срушен и поново изграђен, а иста тако снажна потреба постоји и овде.

Према најави неких италијанских медија, градски ривали ће играти на садашњем стадиону у првој фази пројекта. Нови комплекс је најављен као једна од жила куцавица града. Преко дана биће отворен за јавност, а увече ће сијати у бојама два клуба. Посебан акценат стављен је на еколошку и енергетску одрживост: стадион ће користити сто одсто обновљиве изворе енергије, имаће систем за сакупљање и рециклажу кишнице, паметну расвету, аутоматизоване системе вентилације…

Три прстена и њихов значај

„Сан Сиро”, стадион отворен пре једног века (познат и под именом „Ђузепе Меаца”), има три нивоа трибина. Први ниво је изграђен 1926, други – додат 1955 (три деценије од отварања), а највиши, трећи – дограђен за Светско првенство 1990. Због специфичне архитектуре и симболике, други (средњи) прстен биће сачуван у новом пројекту Милана и Интера.