Нема разлога да се људи плаше нуклеарне енергије

Државна руска корпорација „Росатом” је спремна да сарађује са Србијом не само у оквиру саме изградње нуклеарне електране већ и у развоју целокупног енергетског сектора, који ће у будућности бити одржив и ефикасан, истакла је у разговору за „Политику” Марија Деурић, директорка представништва ове компаније у Србији. Она је нагласила да је њихов циљ да буду свеобухватан и стратешки партнер, пружајући подршку у реализацији пројеката, укључујући локалне компаније и српске стручњаке, као и партнер у обезбеђивању дугорочних, поузданих испорука нуклеарног горива. „Тежимо томе да Србија добије пројекат који ће бити не само технички квалитетан већ и економски и еколошки одржив, са јасно дефинисаним планом укључивања локалне индустрије и кадрова у свим фазама изградње и развоја нуклеарне инфраструктуре”, истиче Деурићева.

Генерални директор „Росатома” недавно је изјавио да је након састанка српског председника Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина постигнут одређени договор о сарадњи Русије и Србије у изградњи нуклеарне електране у нашој земљи. Да ли је потписан неки конкретан споразум и у којој мери „Росатом” може да допринесе јачању енергетске стабилности Србије?

Радујемо се што Србија и Русија активно воде преговоре о пројекту изградње нуклеарне електране, као и томе што Србија препознаје значај овог пројекта и његове предности, што је недавно истакао председник Александар Вучић након састанка са председником Владимиром Путином и генералним директором Алексејом Лихачовом у Пекингу. Уверени смо да ће ова сарадња значајно ојачати енергетску стабилност Србије, диверсификовати изворе енергије и смањити спољну зависност, што је од кључног стратешког значаја за будућност Србије. Поред тога, спремни смо да подржимо образовање и обуку српских стручњака, како би локални кадрови активно учествовали у управљању и одржавању електране, стварајући чврсту основу за дугорочно и стабилно партнерство између Србије и Русије у области нуклеарне енергетике.

По чему се Русија разликује од других земаља у изградњи нуклеарних електрана и зашто сматрате да је „Росатом” најбоље решење за тај задатак?

Данас је „Росатом” светски лидер са 80 година искуства. Тренутно је у фази активне реализације 24 енергетска блока, што чини скоро 90 одсто светског извоза нуклеарних електрана. У портфолију иностраних поруџбина „Росатома” налази се 41 нуклеарни енергетски блок: 35 велике снаге и шест мале снаге у 11 земаља. Овај обим поруџбина чини „Росатом” лидером у свету по изградњи нуклеарних електрана у иностранству. Русија се кроз „Росатом” истиче тиме што обезбеђује потпуну интеграцију свих фаза тзв. нуклеарног циклуса – од вађења уранијума, обогаћивања уранијума, производње и испоруке нуклеарног горива до његове прераде и управљања нуклеарним отпадом. Овај приступ гарантује висок ниво ефикасности, безбедности и поузданости, смањује зависност од спољних добављача и обезбеђује одрживост и дугорочну стабилност нуклеарне енергетике.

Да ли то значи да се примењују савремене технологије и да се отклања нуклеарни отпад?

„Росатом” примењује модерне технологије прераде и рециклаже нуклеарног горива, што значи да у пројектима у којима учествује практично нема нуклеарног отпада. Поред тога, компанија пружа свеобухватну техничку и стручну подршку, укључујући обуку кадрова, изградњу инфраструктуре и увођење најнапреднијих решења у области нуклеарне енергетике. Захваљујући томе, „Росатом” је признат као лидер светске нуклеарне индустрије и поуздани партнер за реализацију безбедних, ефикасних и одрживих нуклеарних пројеката, укључујући потенцијални пројекат у Србији.

Колико година обично трају припрема пројекта и изградња нуклеарне електране?

Припрема пројекта и изградња нуклеарне електране јесу дугорочни процеси који захтевају пажљиво планирање, пројектовање и реализацију. Овај период зависи од типа реактора, локације и регулаторних процедура, укључујући израду техничко-економске студије, техничког пројекта и добијање свих дозвола и сагласности. Затим следи фаза изградње, укључујући монтажу опреме, уградњу реактора, тестирање и припрему за пуштање у рад. Укупно, од почетка планирања до пуштања нуклеарне електране у рад може проћи од осам до 15 година. Наравно, много тога зависи од одлучности земље домаћина и брзине напредовања пројекта у самој земљи. Важна предност за Србију је то што, након укидања мораторијума на нуклеарну енергетику, земља има могућност да изгради своје законодавство „од нуле” у овој области, без оптерећења прошлошћу.

Да ли сте свесни да се у нашој земљи људи и даље плаше чак и самог појма нуклеарне електране?

Схватамо да нуклеарна енергетика изазива одређене страхове код јавности, посебно због предрасуда и недовољног разумевања ове технологије. Зато сматрамо изузетно важним транспарентну комуникацију, едукацију и укључивање стручњака који могу објаснити како функционишу савремени реактори, који стандарди безбедности се примењују и какве предности доноси ова енергија. Наш циљ је да грађани Србије буду информисани о свим аспектима пројекта: од техничке безбедности и еколошке одрживости до економских и социјалних користи. Технологије изградње у складу са најновијим постфукушимским стандардима безбедности реактора генерације три плус значајно су унапређене. Али сматрамо да је неопходно истражити шта је прави узрок страха и радиофобије у Србији. Често страх може бити ирационалан и српски народ треба да се запита жели ли да Србија буде земља високих технологија и независне енергетике. Србија има суседе који већ дуго имају нуклеарне електране, али нема бенефите од тога. На пример, Мађарска гради нову нуклеарну електрану „Пакш 2” у сарадњи са „Росатомом”, док већ постојећа „Пакш 1” ради успешно већ дуги низ деценија.

Коју реалну корист доноси нуклеарна електрана некој земљи?

Нуклеарна електрана доноси земљи вишеструку корист. Пре свега, то је стабилан и поуздан извор електричне енергије на дугорочне стазе (више од 60 година), што доприноси енергетској безбедности и смањењу зависности од увоза енергената. Поред тога, нуклеарна енергија је, како ми кажемо, чист и зелени извор енергије, што значајно смањује емисије штетних гасова и доприноси заштити животне средине. Развој нуклеарне енергетике подстиче технолошки напредак и иновације, ствара нова радна места и јача научноистраживачку и индустријску инфраструктуру. Развој вештачке интелигенције и дата центара ће се у блиској будућности заснивати на енергији из нуклеарних електрана. „Росатом” све више добија упита за сарадњу из целог света, посебно из Африке и Азије. За Србију вођење атомске енергетике омогућило би не само стабилну производњу струје већ и свеобухватни технолошки развој и могућност за привлачење нових инвестиција и отварање нових радних места.

На дуги рок, нуклеарни сектор може постати важан фактор економског развоја, привлачења инвестиција и припреме висококвалификованих кадрова, што ствара чврсту основу за одрживу и конкурентну енергетску политику земље.

Када је реч о нуклеарној медицини, какву сарадњу предлажете Србији у овој области?

Предлажемо сарадњу у изградњи центара за нуклеарну медицину у Србији, као и у заједничком развоју иновативних радиофармацеутских препарата (РФП) за дијагностику и лечење различитих болести у социјално значајним областима (онкологија, кардиологија, неурологија, реуматологија, хематологија, ендокринологија). Такође, предлажемо испоруку медицинске опреме и технологија за производњу циклотронских изотопа. „Росатом” је светски лидер у примени нуклеарних технологија у здравству, пружајући високотехнолошка решења која спасавају милионе живота. Компанија производи и испоручује медицинске изотопе и радиофармацеутске препарате, развија дијагностичку и терапијску опрему, гради медицинске центре и лабораторије, као и предузећа за производњу РФП. Годишње се у свету спроводи око 2,5 милиона дијагностичких и терапијских процедура уз коришћење изотопа „Росатома”, а компанија је једини светски добављач са комплетним производним циклусом за кључне изотопе, као што су лутецијум-177 и актинијум-225. Посебну пажњу посвећујемо развоју тераностике, која комбинује прецизну дијагностику и циљану терапију различитих болести, укључујући и рак. Континуирано се улаже у научна истраживања, нове изотопе и препарате, што повећава доступност и ефикасност напредних медицинских технологија и доприноси технолошкој независности и развоју научнотехничког потенцијала.

У фебруару, током посете вашег директора нашој земљи, најављена је могућност сарадње у модернизацији онколошког сектора, посебно радиотерапијског програма и дијагностике онколошких и кардиолошких пацијената. О чему је реч?

Спремни смо да подржимо Србију у развоју инфраструктуре за нуклеарну медицину, укључујући циклотронско-радиофармацеутске комплексе и клиничке блокове за молекуларну визуелизацију и радионуклидну терапију.

Већ дуги низ година додељујете стипендије страним студентима за школовање у Русији. За нашу земљу сте ове године направили изузетак и доделили чак осам стипендија. Зашто је то важно за наше студенте?

Данас више од 20 студената из Србије студира нуклеарне и сродне смерове на руским водећим универзитетима који су међународно признати. За ове студенте отварају се широке могућности за дубинско изучавање нуклеарних наука и за развој научноистраживачког потенцијала. Уз подршку „Росатома”, сваке године се реализују образовни и научни пројекти који омогућавају стицање свеобухватних знања и професионалних контаката, а преко 400 страних студената годишње пролази праксу у нашим предузећима и центрима. Нуклеарне технологије стварају будућност, а будућност је у рукама младих. Инвестиције у образовне и научне програме за младе стварају чврсту основу за заједничке пројекте, размену искуства и развој идеја. Многи студенти након завршетка студија постају окосница струке у својим матичним земљама. За студенте организујемо каријерне догађаје и повезујемо их са послодавцима и институтима нуклеарног сектора целог света. Очекујемо да ће се број српских студената на партнерским универзитетима „Росатома” постепено повећавати због растућег интересовања младих за високотехнолошке области и репутације руске школе у инжењерству и природним наукама.

Представници 118 земаља на Светској атомској недељи

Како оцењујете значај недавно одржане Светске атомске недеље у Москви за јачање међународне сарадње у области нуклеарне енергетике и технологија?

Светски форум „World Atomic Week” (WAW) одржан је у Москви од 25. до 29. септембра и постао кључна платформа за јачање међународне сарадње у области нуклеарне енергетике и технологија. Овај догађај, посвећен 80. годишњици руске нуклеарне индустрије, окупио је више од 20.000 стручњака из 118 земаља, укључујући представнике Међународне агенције за атомску енергију и лидере земаља са развијеним или нуклеарним програмима у развоју. Форум је покрио широк спектар тема, укључујући иновације у нуклеарним технологијама, одрживу енергетику, као и образовне и кадровске изазове у индустрији. И оно што је посебно значајно то је да смо један посебан део издвојили за младе и студенте из целог света.

До 2030. године уводи се први светски нуклеарни енергетски комплекс са затвореним циклусом горива

Који су најважнији резултати или поруке Светске атомске недеље посебно релевантне за Србију и регион?

Задовољни смо учешћем државних званичника Републике Србије, као и српских научника и представника водећих научних института. То је омогућило представницима Србије да успоставе контакте са водећим светским стручњацима и лидерима у области нуклеарне енергетике и медицине. За Србију, која разматра и ради на пројекту изградње нуклеарне електране, важно је узети у обзир две кључне поруке форума. Прва је да „Росатом” помаже својим партнерима да развију сопствене, суверене нуклеарне индустрије. Овај приступ омогућава земљама да остваре енергетску независност и контролу над сопственим енергетским ресурсима, доприносећи глобалној енергетској безбедности и стабилности.

Друга је да ће до 2030. године „Росатом” увести први у свету нуклеарни енергетски комплекс са затвореним циклусом горива. Овај систем омогућава поновну употребу до 95 одсто искоришћеног горива, значајно смањујући потребу за новим уранијумом и доприносећи одрживости нуклеарне енергетике. Овај корак означава преломну тачку у глобалној енергетској индустрији.