Пиксијев морални или поразом изнуђен чин

Oног часа када је Иштван Ковач одсвирао крај меча у Лесковцу, практично, тог истог секунда је познати румунски судија означио крај једне тренерске владавине на клупи Србије! Драган Стојковић Пикси је који минут касније као частан човек, неко ко живи у реалном времену, где се сваки неуспех опасно кажњава, одсвирао сам себи крај мандата, не желећи да га у тој одлуци било ко предухитри. Уосталом и на терену је као мајстор лопте био увек непредвидив. Тако је Пикси после тачно четири године и седам месеци, без икакве шансе рекао да више нема смисла да остане на клупи, скраћујући тако уговор са Савезом за пуна два месеца. Многи се питају: да ли је ово Стојковићев морални или кукавички чин? Са моралног становишта, свако ће рећи да није могао другачије, посебно  после два тешка пораза који су нас, ако не дефинитивно, а оно у највећој мери потпуно удаљили од наредног Мундијала, али и читавог амбијента који нас је пратио после дебакла од Енглеза. Са другог становишта, неко ће рећи да није поштено да капетан „потонуле лађе” први напушта брод који тоне.

„Извињавам се фудбалској нацији на овом тешком поразу. Искрено, ово је у мом четвороипогодишњем мандату на клупи државног тима, дефинитивно најтежи и најтужнији тренутак. Људима из Савеза, председнику Драгану Џајићу и генералном секретару Бранку Радујку, рекао сам као одговоран човек да је моја одлука да не путујем у Андору са екипом дефинитивна и да је ово крај моје фудбалске мисије која је за наше услове била прилично дуга а за мој организам прилично напета и исцрпљујућа”, овим речима се Драган Стојковић опростио од националног тима.

Постоји безброј разлога за забринутост, не само због пораза, већ и због нечег другог. Зашто је Стојковић био тако сигуран и сто посто убеђен да ће његова екипа у Лесковцу деловати убојито и беспрекорно. На основу чега је градио толики оптимизам. Или је можда као лукави мајстор са лоптом знао шта нас чека и да једноставно у овом тренутку немамо не само атмосферу која је најважнија за један фудбаски тим. Већ немамо ни одбрану, иако имамо играче у најјачој лиги на свету. Додуше, одласком Душана Тадића, кога су многи прерано отерали у фудбалску пензију, више немамо ни креатора и правог фудбалског диригента на терену.

Ипак, Пикси је неко ко веома добро разуме жељу навијача, па је прексиноћна одлука да брже боље спакује кофере, била логична. Кажу да је јутро паметније од ноћи, али у овом случају, фудбалској нацији је све једно. Наравно, није он једини кривац за овај резултатски дебакл, јер, добар део кривице сносе и фудбалери. Можда је Пиксијева кривица та што је око себе имао веома лоше сараднике, који у ових педесет месеци нису показали никакав карактер. Посебно његов први помоћник Горан Ђоровић али и сви други који су га лажно тапшали по рамену…

Овај пораз је морао да се догоди кад тад, али је дошао по нас у најгорем могућем тренутку. Албанија је са Бразилцем Силвињом показала карактер. Једноставно, противник је добро прочитао нашу намеру, знао је све наше слабе тачке и отуда не чуди што је на, рекло би се више него једноставан начин, успео да однесе читав плен. Зашто се код наших играча осећао старх од успеха? Ако је тежак пораз од Енглеске на неки начин „очекиван” онда, ко је могао да се нада да ћемо против директног конкурента, коме смо у Лесковцу прострли црвени тепих, пасти на испиту и то чинећи исту ону грешку као против Енглеске у Београду. Изгледа да је одбрана остала наша рак рана за сва времена...

Капитен Александар Митровић, који је у ових дванаест тринаест година пуно дао Србији по свему судећи као и селектор завршава једну епоху у државном тиму. Најбољи стрелац је после пораза признао да много тога није штимало у најважнијој утакмици.

„Овај пораз је тежак за све нас, јер нас он јако боли. Испред нас је био врло расположен противник и тежак терен за игру. Утакмица је била са пуно набоја, напета посебно на терену. На овај пораз морамо да гледамо као на једну велику лекцију за будућност. Шансу у тако важној утакмици је добило неколико младих играча који су први пут заиграли за А тим. Ово вече морамо добро да запамтимо горак је осећај када паднете код куће пред својим навијачима. То још више боли”, признао је Митровић.

На питање шта је фалило Србији у овом важном двобоју без устезања је одгов одговорио:

„Боља креација у везном реду. Фалио нам је завршни пас. Све се некако вртело испред шеснаестерца, нисмо били конкретни”, рекао је капитен Србије.

У овом тешком поразу, који нас је још више удаљио од баража, треба тражити и добре стране. То су свакако млади Станковић и Милосављевић. Стојковић је овим потезом показао колико је храбар, али, шта то вреди када у овој утакмици нисмо били комплетни. Евидентно је да је у дефанзиви фалио Никола Миленковић.

„Можда сам погрешио у избору играча. Али,  одлазим поносан на све оно што смо у ових педесет месеци урадили заједно. Привилегија је водити своју земљу, верујем да нико не може да поништи све што је до сада урађено. Обратио сам се играчима одмах после пораза. Ту сам да поднесем консеквенце, као неко ко је у командном ланцу најодговорнији. То није трагедија, то је живот нас тренера. На моје место ће доћи неко други. Увек ћу бити навијач Србије, закључио је своју фудбалску причу на клупи Србије Драган Стојковић.

Сада већ бивши селектор такође није крио да се дуго носио са притиском и да једноставно у таквом амбијенту није било могуће радити а не освртати се на честе критике.

„Већ дужи период се осећам веома лоше. Цео амбијент је некако чудан. Поједини људи дају себи за право да вас стално вређају. Мислим да то нисам ничим заслужио. Овај амбијент у нашем фудбалу уопште није добар. Издржао сам колико сам могао, скоро педесет месеци. Овај пораз искључиво иде на моју душу”, признао је одлазећи селектор.: Отишао са клупе Србије после четири и по године: Драган Стојковић: Тако је морало бити: Драган Стојковић ПиксиДејан Станковић главни кандидат!

Садашњи селектор московског Спартака Дејан Станковић, некадашњи тренер Црвене звезде и мађарског Ференцвароша, главни је кандидат за наследника Драгана Стојковића, сазнаје „Политика”! Његово име већ дуго фигурира за селектора Србије, а с обзиром да се заситио руског фудбала и да је спреман за нови степеник у тренерској каријери као и чињеница да има одличан однос са играчима и клубовима, намеће се као логично решење да Станковић убрзо преузме кормило Србије.

Са Црвеном звездом направио је одличне резултате. У првој сезони успео је да одбрани титулу првака а после тога да са тимом освоји две „дупле круне”. Одличне резултате је бележио и у Лиги Европе где су „црвено-бели” успели оба пута да дочекају европско пролеће. На клупи Црвене звезде седео је чак 130 пута! Одличне резултате бележио је и са једним од најтрофејнијих мађарских клубова. Такође, Дејан Станковић је веома цењен у европским оквирима, има харизму и оно што је још важније, поштован је и уважаван од стране играча, као велики фудфбалски ауторитет. Међу кандидатима за новог селектора су и Вељко Пауновић и Владан Милојевић…

Мирковић привремени селектор против Андоре

Легендарни Зоран Бата Мирковић, селектор наше младе фудбалске репрезентације, отпутовао је јуче у Андору са играчима и својим стручним штабом како би донекле „угасио пожар” после тешког пораза од Албаније. Бивши ас Партизана и дугогодишњи репрезентативац наше земље водиће Србију са клупе са свијим стручним штабом. Наравно, Мирковић је само краткотрајно решење а избор новог селектора треба очекивати у наредним данима…

Пред сутрашњи меч са Андором селектору Мирковићу су због повреда отказали Живковић, Јовић, Росић, Гудељ и Рајковић па су надкнадно у А тим позвани Лука Лијескић голман краујевачког Рданичког и још један чувар мреже Вук Драшкић тренутрно голман ОФК Београда, иначе првотимац Црвене звезде. Међу новајлијама је и Михајло Цветковић играч белгијског Андерлехта.

Д. Т.