Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Захтеваће враћање школарине

Представници студентских организација затражиће од факултета да врате новац од школарина свим академцима који су уписали мастер студије, а после изједначавања статуса не желе да их наставе. Такође, захтеваће од судова да се изјасне о законитости критеријума за усклађивање звања које је усвојио КОНУС, а који прописују под којим условима је могуће да дипломирани стекну звање мастера.

– Покушаћемо да се договоримо да се студентима мастер програма, који то буду желели, дозволи да се пребаце на докторске студије уз доплату разлике у школарини. Такође, тражићемо да се онима који су већ положили испите на мастеру, ти испити признају на докторским студијама – истакао је Срећко Шекељић, представник Савеза студената Београда, на јучерашњој конференцији за новинаре, и додао да ће то зависити од воље руководилаца факултета, пошто по закону не морају да се повинују овом студентском захтеву.

Јелена Иванчевић, представница Студентске уније Србије, објашњава да академци који су уписали мастер студије само због звања, и то на матичном факултету, на смеру на којем су стекли диплому, немају потребе да наставе студирање. Сви остали који су уписали мастер програме који ће им помоћи у стицању нових квалификација и знања неопходних за напредак у струци не би требало да одустају од учења.

– Препоручујемо студентима да добро погледају наставне програме студија који су уписали и да у складу са тим донесу одлуку – истиче наша млада саговорница.

Студенти ће, како су нагласили, затражити хитан састанак са Зораном Лончаром, министром просвете, и Бранком Ковачевићем, председником Конференције универзитета Србије (КОНУС) и Београдског универзитета, на којем ће захтевати да се сви подзаконски акти усагласе са аутентичним тумачењем Закона о високом образовању о изједначавању дипломираних и мастера које је скупштина усвојила.

– Апелујемо на дипломце да се пријављују на конкурсе за посао у којима се траже мастери, јер имају иста права. Такође, зараде би требало да им буду обрачунаване под истим условима – кажу студенти и наглашавају да нису присталице "физичке" замене дипломе, већ издавања једнообразних потврда у којима ће бити наведено да стечено звање дипломирани одговара звању мастер.

Држава би, према њиховом мишљењу, требало да се позабави међународним признавањем нових одлука и да промовише изједначавање статуса и права дипломираних и мастера. Самим тим би надлежни стали у заштиту права својих грађана који желе да у иностранству наставе студије и нађу посао.

Академци и даље истичу да полагање додатних испита за стицање звања мастер није законски утемељено, али важећи критеријуми налажу да је аутоматска замена диплома могућа само ако су студије трајале пет година и уколико су обухватале израду дипломског рада.

У свим осталим случајевима, став је професорског кора, дипломцима који желе да стекну звање мастера факултети могу да наметну полагање неколико испита и евентуално израду мастер рада.

"Усклађивање VII-1 степена стручне спреме са називима из члана 95. Закона о високом образовању врши се на основу упоређивања трајања студија, усклађености садржаја и циљева претходног и нових студијских програма, постојања, вредности и обима завршног (дипломског) рада, као и упоређивања укупног оптерећења лица током савладавања завршених основних студија са оптерећењем од 300 ЕСПБ бодова у оквиру којих се мора одбранити завршни мастер рад из члана 29. став 11. Закона о високом образовању", стоји у саопштењу Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду.

Иако се очекивало да ће одлука о изједначавању дипломираних и мастера решити овај проблем, она је само продубила јаз између ставова универзитета и академаца. И док се супротстављене стране споре и различито тумаче важеће законске одредбе, нико од представника Министарства просвете није покушао да реши ову збрку и аргументовано објасни шта конкретно подразумева усвојено тумачење Закона о високом образовању.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.