Нуклеарне подморнице стижу касно — Аустралија већ у опасности

СИДНЕЈ — Аустралија се већ налази у „прозору високих стратешких ризика“ и може се суочити са претњом сукоба пре него што у оквиру споразума AUKUS добије своје прве нуклеарне подморнице, наводи се у новом извештају Аустралијског института за стратешку политику (ASPI). Стручњаци из тог института упозоравају да традиционалне обезбеђујуће мере неће бити довољне у кратком року и предлажу развој неконвенционалних контрамера. 

У кратком прегледу стања, ASPI истиче да је основна претпоставка AUKUS — да ће нуклеарно погонске подморнице обезбедити дугорочну одвраћајућу способност — тачна само у средњем и дугом року, док у предстојећем петогодишњем периоду (приближно 2027–2032) Аустралија остаје изложена краткорочним ризицима које подморнице неће моћи да ублаже. Због тога институт предлаже да се владине стратегије допуне мерама „неконвенционалне одбране“. 

Међу инструментима које ASPI наводи су елементи герилског/асиметричног ратовања, појачане сајбер операције, циљана информациона (пропагандна) дејства и субверзивне активности као делови ширег „сивог поља“ (grey-zone) које би могле да отежају евентуалном противнику да оствари очигледну стратешку супериорност. Аутори извештаја упозоравају да су такве мере ризичне и морају бити пажљиво усклађене са међународним правом и политичким циљевима. 

Извештај је већ привукао пажњу међународних медија и аналитичара, који подсећају да односи са великим силама у индо-пацифичком региону и несигурност у поузданост савезничких гаранција утичу на потребу за прилагођавањем аустралијске одбране. Неколико медијских саопштења пренело је да ASPI позива на „иновативнији“ приступ одбрани, који комбинује војне, технолошке и невојне мере за попуњавање празнине пре него што подморнице постану оперативне. 

Влада у Канбери је до сада инсистирала да AUKUS представља стуб дугорочне безбедности, али критичари указују да технички и временски изазови око набавке и развоја нуклеарно погонских подморница остављају земљу у пролазном периоду рањивости. ASPI примећује и да ће AUKUS, поред подморница, укључивати и друге технологије — као што су сајбер, вештачка интелигенција и подводне технологије — које такође морају бити развијене и интегрисане. 

Стратегије „неконвенционалне одбране“ које ASPI предлаже подстичу јавну и парламентарну дебату у Аустралији о томе колико агресивно и у којој мери треба спроводити мере ван класичних војних оквира — посебно због правних, етичких и дипломатских импликација. Употреба сајбер операција и информационих кампања, на пример, носи ризик ескалације и међународног одговора ако се примени без јасних политичких граница. 

Аустралијска јавност и политичари ће, по свему судећи, у наредним месецима све интензивније расправљати о балансу између дугорочних инвестиција у подморничку флоту и хитних мера које би требало усвојити да се смањи тренутни стратешки ризик — укључујући и питање колико далеко влада може и треба да иде у примени „неконвенционалних“ метода одбране.