На добитку од уписа објеката и грађани и држава

Усвајањем Предлога закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, грађани који су градили без дозволе добијају могућност да непокретност ставе под хипотеку, да се легално прикључе на комуналну инфраструктуру, али и сигурност да више не стрепе од претње рушења, док је држава на добитку јер ће се плаћати порез на имовину, рекла је јуче ресорна министарка Александра Софронијевић у Скупштини Србије, током расправе у појединостима о овом акту.

Посланици су кроз амандмане износили разне дилеме због, како су тврдили, нејасноћа у закону. Опозиционари су, између осталог, и у расправи у појединостима, тврдили да се закон доноси због тајкуна, а да грађани неће имати никакве користи, али је било много више конкретних питања и предлога.

Драган Станојевић (Ми – глас из народа) тражио је да министарка објасни како ће се попуњавати формулар потребан за легализацију објеката, додајући да треба упознати јавност с његовим садржајем. Ахмедин Шкријељ (СДАС) рекао је да амандманом тражи промену расподеле средстава прихода од накнада за легализацију, наводећи да 50 одсто прихода треба да припадне јединицама локалне самоуправе, 40 одсто државном буџету и 10 одсто агенцији. Казао је да су „јединице локалне самоуправе прва линија спровођења овог закона, односно оне израђују дигиталне зонинг планове и израђују и проверавају податке, сарађују с инспекцијама и странкама”. Александар Николић (НПС) тражио је да се омогући изјављивање жалби у министарству надлежном за грађевинарство у року од 15 дана и покретање управног спора.

Осим оваквих и сличних конкретних предлога, било је и оних који су користећи амандман критиковали поједина решења, па је Борислав Новаковић (НПС) тврдио да „ниједна банка неће дати кредит на овако уписане нелегалне објекте”. Реаговала је министарка привреде Адријана Месаровић рекавши да је Новаковић „очигледно јако упознат с банкарским процедурама и како банке одобравају кредитне аранжмане, имајући у виду да је управо тако издата банкарска гаранција за изградњу Булевара Европе у Новом Саду који је покраден, па та банкарска гаранција није активирана”. Додала је: „Због тога је двоје невиних људи завршило у затвору. Одређени банкарски производи до 2012. године су могли да се издају без инструмента обезбеђења, због чега су многе банке завршиле у стечају, а хиљаду људи остало без посла.”

Ресорна министарка Александра Софронијевић конкретно је одговарала на примедбе посланика, наводећи да је једно од питања било како је прављена разлика између правних и физичких лица. Истакла је да је у закону заузет став да се дефинише разлика између оних који су градили за сопствене потребе и оних који су градили због стицања профита. Казала је да и физичко лице може бити инвеститор солитера или производног погона.

Говорећи о расподели средстава од уписа права на непокретностима, Софронијевићева је рекла да се законом локалним самоуправама нуди могућност да остварују трајни приход, поред једнократне уплате. Истакла је: „Предложеном расподелом средстава обезбеђује се, пре свега, одржива подела прихода у складу с надлежностима и обавезама уз провођење овог закона. Кад су јединице локалне самоуправе у питању, поред непосредне расподеле, важно је да се каже да ће општине у будућности остваривати трајни приход. Постоје ове једнократне уплате, али општине ће имати могућност остварења трајних прихода по основу пореза на имовину, јер ће се евидентирањем и уписом права својине проширити и пореска база. Предложена расподела утемељена је на начелу пропорционалности и функционалне праведности, а средства се усмеравају на оне нивое власти који непосредно доприносе остваривању циља закона.”

Говорећи о тврдњама да је за време „ове власти изграђено 3,3 милиона нелегалних објеката од укупно 4,8 милиона”, Софронијевићева је навела да је 2015. године урађен сателитски снимак, те да је тада регистровано 4,3 милиона нелегалних објеката. Додала је: „Крајње је непримерено рећи да је за ових десет година изграђено 3,3 милиона бесправних објеката, јер то није истина.” Било је замерки што „не постоји, како је навођено, временско ограничење за закон до 2025. године, па ће „закон важити и за оне који буду градили 2026, 2027...” Софронијевићева је рекла да се у прелазним и завршним одредбама закона дефинише једно од основних начела да се ступањем на снагу овог закона уводи нулта толеранција на нову бесправну градњу, „дакле у санкцијама, кроз прелазне и завршне одредбе, а и сам предлог закона, јасно се каже која је судбина бесправне градње”.

Министарка је рекла: „Тражено је да кажем шта је овај закон, он је међународни концепт формализације примењен у другим европским и светским државама, од Латинске Америке преко Европе, Италије, Шпаније, Турске, Грчке, који значи да држава не може да каже да оно у чему људи живе не постоји. Постоји, формализација је правни поступак, да фактичко право власништва које постоји постане правно видљиво. Питали сте шта грађани добијају – много тога. Тренутно немају правну сигурност, сада је добијају и склањају онај мач с главе да ће им дом бити срушен. Добијају могућност да реконструишу објекат, да га надограде, санирају, сада кад би поднели такав захтев били би одбијени, јер њихов објекат не постоји. Добијају могућност легалног прикључења на комуналну инфраструктуру.”

Софронијевићева се осврнула и на кредите код банака, рекавши: „Обратили смо се Народној банци и од кабинета гувернера добили одговор да сви објекти који су легално уписани у складу с овим законом могу бити предмет уписа хипотеке ради остваривања права на кредит, а свака пословна банка има право да процени ризик. У сваком случају, законска могућност апсолутно постоји. Међутим, поред права, сви наши грађани, ја то никад нисам ни крила, добијају и одговорност да своје објекте корак по корак уреде, уподобе у складу са законом. Споменула сам доградњу и реконструкцију, у случају уписа некретнине по закону, грађанин има право да догради свој објекат, а за то су му потребни локацијски услови, грађевинска дозвола.”