Na dobitku od upisa objekata i građani i država

Usvajanjem Predloga zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, građani koji su gradili bez dozvole dobijaju mogućnost da nepokretnost stave pod hipoteku, da se legalno priključe na komunalnu infrastrukturu, ali i sigurnost da više ne strepe od pretnje rušenja, dok je država na dobitku jer će se plaćati porez na imovinu, rekla je juče resorna ministarka Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije, tokom rasprave u pojedinostima o ovom aktu.

Poslanici su kroz amandmane iznosili razne dileme zbog, kako su tvrdili, nejasnoća u zakonu. Opozicionari su, između ostalog, i u raspravi u pojedinostima, tvrdili da se zakon donosi zbog tajkuna, a da građani neće imati nikakve koristi, ali je bilo mnogo više konkretnih pitanja i predloga.

Dragan Stanojević (Mi – glas iz naroda) tražio je da ministarka objasni kako će se popunjavati formular potreban za legalizaciju objekata, dodajući da treba upoznati javnost s njegovim sadržajem. Ahmedin Škrijelj (SDAS) rekao je da amandmanom traži promenu raspodele sredstava prihoda od naknada za legalizaciju, navodeći da 50 odsto prihoda treba da pripadne jedinicama lokalne samouprave, 40 odsto državnom budžetu i 10 odsto agenciji. Kazao je da su „jedinice lokalne samouprave prva linija sprovođenja ovog zakona, odnosno one izrađuju digitalne zoning planove i izrađuju i proveravaju podatke, sarađuju s inspekcijama i strankama”. Aleksandar Nikolić (NPS) tražio je da se omogući izjavljivanje žalbi u ministarstvu nadležnom za građevinarstvo u roku od 15 dana i pokretanje upravnog spora.

Osim ovakvih i sličnih konkretnih predloga, bilo je i onih koji su koristeći amandman kritikovali pojedina rešenja, pa je Borislav Novaković (NPS) tvrdio da „nijedna banka neće dati kredit na ovako upisane nelegalne objekte”. Reagovala je ministarka privrede Adrijana Mesarović rekavši da je Novaković „očigledno jako upoznat s bankarskim procedurama i kako banke odobravaju kreditne aranžmane, imajući u vidu da je upravo tako izdata bankarska garancija za izgradnju Bulevara Evrope u Novom Sadu koji je pokraden, pa ta bankarska garancija nije aktivirana”. Dodala je: „Zbog toga je dvoje nevinih ljudi završilo u zatvoru. Određeni bankarski proizvodi do 2012. godine su mogli da se izdaju bez instrumenta obezbeđenja, zbog čega su mnoge banke završile u stečaju, a hiljadu ljudi ostalo bez posla.”

Resorna ministarka Aleksandra Sofronijević konkretno je odgovarala na primedbe poslanika, navodeći da je jedno od pitanja bilo kako je pravljena razlika između pravnih i fizičkih lica. Istakla je da je u zakonu zauzet stav da se definiše razlika između onih koji su gradili za sopstvene potrebe i onih koji su gradili zbog sticanja profita. Kazala je da i fizičko lice može biti investitor solitera ili proizvodnog pogona.

Govoreći o raspodeli sredstava od upisa prava na nepokretnostima, Sofronijevićeva je rekla da se zakonom lokalnim samoupravama nudi mogućnost da ostvaruju trajni prihod, pored jednokratne uplate. Istakla je: „Predloženom raspodelom sredstava obezbeđuje se, pre svega, održiva podela prihoda u skladu s nadležnostima i obavezama uz provođenje ovog zakona. Kad su jedinice lokalne samouprave u pitanju, pored neposredne raspodele, važno je da se kaže da će opštine u budućnosti ostvarivati trajni prihod. Postoje ove jednokratne uplate, ali opštine će imati mogućnost ostvarenja trajnih prihoda po osnovu poreza na imovinu, jer će se evidentiranjem i upisom prava svojine proširiti i poreska baza. Predložena raspodela utemeljena je na načelu proporcionalnosti i funkcionalne pravednosti, a sredstva se usmeravaju na one nivoe vlasti koji neposredno doprinose ostvarivanju cilja zakona.”

Govoreći o tvrdnjama da je za vreme „ove vlasti izgrađeno 3,3 miliona nelegalnih objekata od ukupno 4,8 miliona”, Sofronijevićeva je navela da je 2015. godine urađen satelitski snimak, te da je tada registrovano 4,3 miliona nelegalnih objekata. Dodala je: „Krajnje je neprimereno reći da je za ovih deset godina izgrađeno 3,3 miliona bespravnih objekata, jer to nije istina.” Bilo je zamerki što „ne postoji, kako je navođeno, vremensko ograničenje za zakon do 2025. godine, pa će „zakon važiti i za one koji budu gradili 2026, 2027...” Sofronijevićeva je rekla da se u prelaznim i završnim odredbama zakona definiše jedno od osnovnih načela da se stupanjem na snagu ovog zakona uvodi nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, „dakle u sankcijama, kroz prelazne i završne odredbe, a i sam predlog zakona, jasno se kaže koja je sudbina bespravne gradnje”.

Ministarka je rekla: „Traženo je da kažem šta je ovaj zakon, on je međunarodni koncept formalizacije primenjen u drugim evropskim i svetskim državama, od Latinske Amerike preko Evrope, Italije, Španije, Turske, Grčke, koji znači da država ne može da kaže da ono u čemu ljudi žive ne postoji. Postoji, formalizacija je pravni postupak, da faktičko pravo vlasništva koje postoji postane pravno vidljivo. Pitali ste šta građani dobijaju – mnogo toga. Trenutno nemaju pravnu sigurnost, sada je dobijaju i sklanjaju onaj mač s glave da će im dom biti srušen. Dobijaju mogućnost da rekonstruišu objekat, da ga nadograde, saniraju, sada kad bi podneli takav zahtev bili bi odbijeni, jer njihov objekat ne postoji. Dobijaju mogućnost legalnog priključenja na komunalnu infrastrukturu.”

Sofronijevićeva se osvrnula i na kredite kod banaka, rekavši: „Obratili smo se Narodnoj banci i od kabineta guvernera dobili odgovor da svi objekti koji su legalno upisani u skladu s ovim zakonom mogu biti predmet upisa hipoteke radi ostvarivanja prava na kredit, a svaka poslovna banka ima pravo da proceni rizik. U svakom slučaju, zakonska mogućnost apsolutno postoji. Međutim, pored prava, svi naši građani, ja to nikad nisam ni krila, dobijaju i odgovornost da svoje objekte korak po korak urede, upodobe u skladu sa zakonom. Spomenula sam dogradnju i rekonstrukciju, u slučaju upisa nekretnine po zakonu, građanin ima pravo da dogradi svoj objekat, a za to su mu potrebni lokacijski uslovi, građevinska dozvola.”