Регионални гасовод одговор на кризу

„Већ дуже време истичемо како је потребно да земље у региону развију заједничку стратегију, заједничку мрежу гасовода (НЕТС) и заједничке капацитете за складиштење гаса. На овај начин, међусобна подршка и појачане могућности заштите не би биле само ad hoc активност, већ и институционално решење”. Ова изјава Лајоша Алаћа, извршног потпредседника мађарске енергетске групе МОЛ, задуженог за гас и енергију, пратила је одлуку компаније МОЛ да у најкритичнијој фази кризе помогне Србији са два милиона кубних метара гаса.

Шта је то НЕТС и зашто на тај пројекат баш сада подсећа високи званичникМОЛ-а?

Да би се избегла тренутна и једнократна решења у кризним ситуацијама снабдевања гасом, мађарски енергетски гигант МОЛ покренуо је у децембру 2007. године иницијативу да се изгради Нови европски трансмисиони систем (НЕТС) који треба да обједини гасоводне мреже централне и југоисточне Европе. Новооснована компанија могла би да има најдужу гасоводну мрежу (27.000 километара) у Европи, могла би да своје акције продаје путем јавне понуде и на тај начин привуче капиталне инвеститоре. А с друге стране, и потрошачи би имали користи од интегрисаног система који би гарантовао општу сигурност у испорукама гаса.

Ђерђ Мошоњи, извршни директор компаније МОЛ, овако је објаснио суштину НЕТС пројекта:

– Тренутно, тржиште гаса у централној и источној Европи у свакој земљи зависи од једног снабдевача и једног или два трговца на велико. То нас чини врло рањивим. НЕТС пројекат предвиђа интегрисану инфраструктуру која спаја гасоводе. Обезбедио би алтернативне путеве испоруке свим земљама које су укључене и такође отворио тржиште за конкуренцију. Ове земље увелико зависе од гаса руске државне компаније „Гаспром”, а оно што их чини још рањивијима јестечињеница да све имају гасовод директно повезан са Русијом, али ниједна практично нема никакву међусобну везу која спаја гасоводе у региону. Ако у случају било каквих техничких или политичких разлога дође до прекида у снабдевању гасом, нема ниједног алтернативног пута. Блиска прошлост нас је научила да то није само хипотетичка ситуација. Последњих година, снабдевање гасом из Русије у Европу прекиданоје неколико пута, првенствено због несугласица између „Гаспрома” и транзитних земаља Украјине и Белорусије. Будући да не само средња Европа, већ и Европа у глобалу постаје све више зависна о руском гасу, нужно је повећати поузданост снабдевања. Само доминантни регионални играчи могу бити партнери доминантних снабдевача, тако да је стварање регионалних шампиона предуслов за сигурније снабдевање. Сам НЕТС пројекат директно не смањује зависност о руском гасу, али ствара инфраструктуралну разноликост која је предуслов за то. Тренутно, сваки продавац на велико има позицију монополисте на свом локалном тржишту, али када једном дође до међусобне повезаности, потрошачи се могу обратити продавцима на велико у другој земљи.

На састанку у Букурешту 14. марта 2008. године, менаџмент и чланови управних одбора седам гасних компанија из региона (румунски „Трансгас”, „БХ-Гас”, „Геоплин плиноводи” из Словеније, „МОЛ натурал гас трансмисион”, аустријски „ОМВ Гас”, „Плинакро” из Хрватске и „Србијагас” сагласили су се да започну израду студије изводљивости везане за стварање НЕТС-а, а генерални директор предузећа „Србијагас” Саша Илић изјавио је да ће та фирма активно учествовати у свим будућим активностима везаним за пројекат НЕТС.

Следећи састанак одржан је крајем маја у Новом Саду на коме је договорено оснивање Управног одбора који ће радити на разради пословне стратегије, енергетске политике, односа са владиним институцијама и регулаторних, финансијских и структурних оквира.

А на састанку у Будимпешти крајем септембра постигнут је договор МОЛ-а и шест компанија за пренос гаса из Бугарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Румуније, Србије и Словеније око почетка рада на предложеној иницијативи НЕТС пројекта. Али су затим само представници компанија из Мађарске, Хрватске и Румуније потписали Меморандум о разумевању везан за даље спровођење пројекта. Компанија МОЛ саопштила је 29. септембра да су „представници предузећа за пренос гаса ’Србијагас’ из Србије изразили наду да ће се придружити Меморандуму о разумевању у блиској будућности”. Представници из Бугарске и Словеније такође су присуствовали састанку и изјавили да ће размотрити будући заједнички рад са осталим учесницима на пројекту.

Србија до данас није потписала Меморандум о разумевању, а није се појавила ни на састанку који је крајем новембра одржан у Будимпешти и на коме су компаније за пренос гаса из Мађарске, Румуније, Хрватске и БиХ (као посматрач) са представницима Регионалне енергетске регулаторне асоцијације разговарали о будућој организационој структури НЕТС-а, улози Агенције у том пројекту, пројекцији регионалне потражње за гасом и пријави НЕТС компаније код Европске комисије за добијање приоритетне финансијске подршке.