Говор црних кугли

Прорицатељи будућих догађаја су попут политичара који у предизборним кампањама обећавају неоствариво. Мало је оних који данас верују прорицатељима и политичарима јер догађаји долазе по неком, ипак за нас непредвидљивом, реду који се најчешће тумачи судбином, односно оним непознатим сценаријем по којем се одвијају појединачни и колективни људски животи. Упоређујући предвиђања за прошлу 2008. годину са оним што се у њој стварно догодило, можемо уочити колико су видовњаци грешили у својим предсказањима.

Према њиховим виђењима требало је да земљу потресају природне катастрофе, да нафта енормно поскупи, да избије рат на Косову и Метохији, да се догоди атентат на Путина и Буша. За разлику од ових предвиђања,која се нису остварила, видовњаци нису у својим визијама видели велику светску финансијску и економску кризу и пад цене нафте.

Та велика разлика између предвиђеног и догођеног неће умањити значај прорицатеља из живота савременог човека који ће их слушати, препричавати и преносити њихове речи исказујући тиме и свој амбивалентни однос према изреченом. Он ће им веровати сумњајући у њихову остварљивост. Верујући тако што им у ствари не верује, савремени човек је ипак окренут будућности. Позван да, како проистиче из етимологије његовог назива, челом, односно умом иде кроз век, он не губи знатижељу за долазеће о којем не говори само речима већ и својим поступцима.

Упркос погрешним прогнозама за минулу годину и кардиналним грешкама видовњака, поимање реалности је изражено на начин којим се исказује и однос према будућности. Наиме, упоредо са најавом кризе која је захватила читаву планету, ушле су у моду и црне кугле којима су кићене новогодишње јелке. У односу на досадашње новогодишње украсе, црне кугле су најблаже речено деловале необично. Са становишта оних који су их први пут угледали у тој функцији деловале су морбидно, али су други у њима видели могућност новог комбиновања и изражавања смисла за виши укус.

Док су једни окретали главу од ње, црно је за друге била омиљена боја. То дијаметрално различито тумачење значења ових украсних кугли показатељ је односа према симболици црног, односа који проистиче из значења који се придаје супротној белој боји. Аналогно њиховом положају на супротним странама спектра, црно је значењски опозитно белој, а ова њихова антиномична корелација била је основ да се и чиниоци осталих супротности битних за устројство људског света, попут доброг и злог, мушког и женског, живог и мртвог,сагледају у контексту значења белог и црног.

Међутим, симболика беле боје није једнозначна. Бело у означавању светлости, чистоте и светости било је повезано са оностраним и смрћу, па је и служила за означавање жалости. За разлику од беле, црна је сачувала своју непосреднију и једнозначнију симболику. Повезана са мраком, земљом и смрћу, она је постала знак жалости, па су, на пример, у Боки Которској ожалошћене породице и ускршња јаја фарбалеу црно.

Попут других, и овај симбол нам је културно дат, али је и он подложан преобликовању свог значења. Сагледана у зависности од наших најдубљих потреба да симболомискажемо и оно рационално недовољно објашњиво, црна на новогодишњим куглама нема само украсно већ и симболичко значење, повезано са нашим спољашњим и унутрашњим светом, материјалном и духовном реалношћу. Однос према њој одређује да ли ћемо у њој видети невидљиву таму света која ће постати свеопшта реалност или тек наговештај будућности чији коначни изглед и могућност промене зависи од наше способности да је адекватно протумачимо.

Живот је, као што смо видели, демантовао прорицатељске истине, али је модом црних украсних кугли указао на долазеће. Оно што смо појединачно наслућивали сада већ сви знамо. Због песимистичког расположења том знању не би требало давати апокалиптичку димензију, већ само оно реално значење о коме и говори црна кугла: да њихова матирана површина означава крај наших дотадашњих погрешних потеза у изгубљеној партији, а да неминовност живота захтева да само опет поставимо фигуре и започнемо нову игру.