Неће бити отпуштања у НИС-у, све обавезе ће бити испуњене

Најважнији задатак у новонасталим околностима је очување одрживости НИС-а, који је стуб енергетског сектора Србије, истакао је амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко

Циљ САД најављен је jош прошле године, када су биле у току припреме за увођење санкција, а сада је потврђен - постићи потпуно повлачење руског капитала, односно смањење присуства Русије у Србији и региону Балкана, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, говорећи о ситуацији око санкција руско-српској компанији Нафтна индустрија Србије.

"Најважнији задатак у новонасталим околностима је очување одрживости НИС-а, који је стуб енергетског сектора Србије. 'Гаспром' и 'Гаспром њефт' не одустају од својих инвестиција и планова развоја који су зацртани још пре санкција. То су друштвено одговорне компаније, тако да отпуштање, смањење плата и слично не долази у обзир. Све социјалне обавезе биће испуњене, то је потврђено српској страни", рекао је Боцан-Харченко за "Русију 24".

Како је навео, што се тиче могућих решења, "Русија и Србија ће их тражити у оквиру и на основу Међувладиног споразума о сарадњи у области нафтне и гасне привреде од 25. јануара 2008. године, што је потпуно у складу са међународним правом, узајамним обавезама и циљем заштите суверенитета обе земље". Додао је да су "неприхватљиве ситуације у којима се трећа страна меша и приморава их на 'уступке' корисне само за њу", пренео је РТ Балкан.

Говорећи о политици ЕУ према Србији, истакао је да се агенда ЕУ своди на наставак притиска на Србију да се придружи антируским санкцијама и призна "независност".  Косова.

"Срби добро знају шта данас представља Европска унија. Веома су забринути због њене милитаризације и дефакто спајања ЕУ и НАТО-а, што доводи до смањења броја присталица европских интеграција", истакао је амбасадор.

На тему руско-српске економске сарадње, најавио је да је "за другу половину новембра ове године планиран 21. састанак Међувладиног руско-српског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу".

"Тренутно, кључне области сарадње су енергетика, саобраћајна инфраструктура, пољопривреда, прехрамбена индустрија и друге", казао је Боцан-Харченко.