Бакар и злато са отровима

Бор – Зашто је Бор црна тачка Србије, Европе и света и да ли се могло више учинити, и у Бору и у држави, да тако не буде? Зашто нису искоришћене многе прилике када су борски бакар и злато били на високој цени? Или, како се могло догодити да Бор и Србија не искористе јединствену прилику у минуле три и по године, када је цена бакра (све до октобра прошле године) била повољнија него икада у минулих 105 година – и до 9.000 долара за тону метала.

Сада је пала на само 2.700 долара, а да је на време уложено само 30.000.000 долара у обнову рударске механизације, да се повећа производња, могло се зарадити 750.000.000 долара.

То се, необјашњиво, није догодило и зато Бор није могао да уложи „само” 120.000.000 долара у нову савремену топионицу. Зато су пропала и два тендера за продају овог предузећа и зато у погонима борског комбината сада има мање од пет хиљада запослених, готово пет пута мање него пре 20 година. И зато је Бор из сопствене руде током последњих осам година производио шест пута мање бакра и злата.

А управо је у топионици кључ многих недаћа и кључ за препород борског комбината. Да је то у Бору и држави схваћено на време у Бору би и сада, када је криза притисла цео свет, било више и бакра и чистог ваздуха.

У минулих сто година произведено је нешто мање од пет милиона тона бакра и више од две стотине тона злата, али и много, много више отрова. Рударење је у овом периоду сваком становнику борске комуне оставило у наслеђе по 11.000 тона отпада, или укупно 680.000.000 тона.

У том отпаду су отрови свих врста – са сулфатима, арсеном и мноштвом тешких метала. Примера ради, сваке године из топионичких димњака изађе 200.000 тона сумпора, 1.000 тона арсена и око 3.600 килограма живе, који ношени ветровима стижу чак до Западне Европе.

А рудничка и топионичка постројења испусте у Борску реку (која је више колектор отпада него река) 22.000.000 кубних метара отровних вода. У тој реци нема ни бактерија, а она је затровала и Тимок у његовом доњем току и око четири хиљаде хектара најплоднијих ораница од Бора до ушћа Тимока у Дунав.

У опсежној монографији „Сто година борског рударства” аутори Божин Јовановић и Миодраг Ђурђевић описали су шта је све учињено да Бор постане велики модеран произвођач бакра, највећи у Европи тог доба и један од највећих у свету. Тако је већ 1938. године у Бору почела да ради савремена електролиза. А највећи степен обнове топионице трајао је од 1965. до 1975. године. Подигнуте су и три фабрике сумпорне киселине за прераду сумпор-диоксида из топионичких гасова у киселину. После тога је мало шта чињено у модернизацији топионичких погона.

Што више отпадног отровног сумпор-диоксида посебним цевоводом доспе од топионице до фабрика сумпорне киселине тим га мање има у ваздуху. Али, с постојећом технологијом много више од трећине отровног гаса ипак оде у ваздух. А у савременим топионицама мање од пет одсто сумпор-диоксида прође кроз димњаке.

Наопаке су све рачунице које у модернизацији топионице и решавању свих других економских недаћа у Бору виде само трошак. Екологија није „мила” ни учесницима на приватизационом тендеру. На два досадашња неуспела од купаца је тражено да за четири године саграде нову топионицу и у њу уложе 120.000.000 долара.

Боране ипак храбри одважност новог директора борске компаније Благоја Спасковског који непрекидно понавља да у избору стратешког партнера на трећем тендеру, који је отворен до 31. јануара, не може проћи нико ко се не обавеже да ће саградити најсавременију топионицу у Бору. А то значи да ће топионичари радити у белим мантилима и да ће небо над Бором, већ за четири године, бити потпуно чисто. Биће и бакра и злата, али више неће бити отрова. Неће Борани бити болеснији од осталих Тимочана.

А сада јесу. Утврђено је, на пример, да деца у Бору у крви имају 1,1 одсто мање хемоглобина и 400.000 црвених крвних зрнаца мање него деца у Сокобањи. Утврђено је да мали Борани најчешће оболевају од бронхијалне астме и да је садржај олова и арсена у крви и мокраћи двоструко већи код деце у Бору него код деце у борском селу Злот, које је изван домета борског дима.

Великим здравственим невољама изложени су и борски топионичари. Установљено је да 79 одсто топионичара има просечно по две хроничне болести. Њихов просечни радни стаж је сада 16 година, а после тога постају инвалиди рада или инвалидски пензионери.

-------------------------------------------------------------

Јавашлук

У току прошле године средствима из Националног инвестиционог плана (око два милиона евра) санирана је брана јаловишта рудника „Велики Кривељ”. Али, било је јавашлука у том подухвату – изјавио је новинарима уочи новогодишњих празника директор Благоје Спасковски – па ће многи радови морати да буду поново изведени.

Спасковски је наговестио да ће одговорни из борске компаније бити и новчано кажњени. У додатне радове мораће да буде уложено још 9.000.000 динара.

-----------------------------------------------------------

Помоћ

Борски комбинат бакра посетио је 28. новрембра прошле године министар екологије и просторног планирања Оливер Дулић. Он је био категоричан у изјави да држава мора помоћи Бору зато што је Бор деценијама, великим девизним зарадама од извоза, помагао укупном развоју земље.

Из државних фондова, после тог обећања, већ је уплаћено 100.000.000 динара за реконструкцију топионичких филтера, како би се за двадесет одсто смањило емитовање сумпор-диоксида у атмосферу.

У 2009. години, обећао је министар Дулић, у Бору ће бити постављене још три мерне станице за мерење аерозагађења. Рекао је и да ће држава одлучно захтевати од будућег стратешког партнера да уложи 180.000.000 евра у решавање еколошких недаћа у Бору. Биће уведени и обавезни годишњи бесплатни лекарски прегледи како би се утврдило тачно стање здравља Борана.