Bakar i zlato sa otrovima

Bor – Zašto je Bor crna tačka Srbije, Evrope i sveta i da li se moglo više učiniti, i u Boru i u državi, da tako ne bude? Zašto nisu iskorišćene mnoge prilike kada su borski bakar i zlato bili na visokoj ceni? Ili, kako se moglo dogoditi da Bor i Srbija ne iskoriste jedinstvenu priliku u minule tri i po godine, kada je cena bakra (sve do oktobra prošle godine) bila povoljnija nego ikada u minulih 105 godina – i do 9.000 dolara za tonu metala.

Sada je pala na samo 2.700 dolara, a da je na vreme uloženo samo 30.000.000 dolara u obnovu rudarske mehanizacije, da se poveća proizvodnja, moglo se zaraditi 750.000.000 dolara.

To se, neobjašnjivo, nije dogodilo i zato Bor nije mogao da uloži „samo” 120.000.000 dolara u novu savremenu topionicu. Zato su propala i dva tendera za prodaju ovog preduzeća i zato u pogonima borskog kombinata sada ima manje od pet hiljada zaposlenih, gotovo pet puta manje nego pre 20 godina. I zato je Bor iz sopstvene rude tokom poslednjih osam godina proizvodio šest puta manje bakra i zlata.

A upravo je u topionici ključ mnogih nedaća i ključ za preporod borskog kombinata. Da je to u Boru i državi shvaćeno na vreme u Boru bi i sada, kada je kriza pritisla ceo svet, bilo više i bakra i čistog vazduha.

U minulih sto godina proizvedeno je nešto manje od pet miliona tona bakra i više od dve stotine tona zlata, ali i mnogo, mnogo više otrova. Rudarenje je u ovom periodu svakom stanovniku borske komune ostavilo u nasleđe po 11.000 tona otpada, ili ukupno 680.000.000 tona.

U tom otpadu su otrovi svih vrsta – sa sulfatima, arsenom i mnoštvom teških metala. Primera radi, svake godine iz topioničkih dimnjaka izađe 200.000 tona sumpora, 1.000 tona arsena i oko 3.600 kilograma žive, koji nošeni vetrovima stižu čak do Zapadne Evrope.

A rudnička i topionička postrojenja ispuste u Borsku reku (koja je više kolektor otpada nego reka) 22.000.000 kubnih metara otrovnih voda. U toj reci nema ni bakterija, a ona je zatrovala i Timok u njegovom donjem toku i oko četiri hiljade hektara najplodnijih oranica od Bora do ušća Timoka u Dunav.

U opsežnoj monografiji „Sto godina borskog rudarstva” autori Božin Jovanović i Miodrag Đurđević opisali su šta je sve učinjeno da Bor postane veliki moderan proizvođač bakra, najveći u Evropi tog doba i jedan od najvećih u svetu. Tako je već 1938. godine u Boru počela da radi savremena elektroliza. A najveći stepen obnove topionice trajao je od 1965. do 1975. godine. Podignute su i tri fabrike sumporne kiseline za preradu sumpor-dioksida iz topioničkih gasova u kiselinu. Posle toga je malo šta činjeno u modernizaciji topioničkih pogona.

Što više otpadnog otrovnog sumpor-dioksida posebnim cevovodom dospe od topionice do fabrika sumporne kiseline tim ga manje ima u vazduhu. Ali, s postojećom tehnologijom mnogo više od trećine otrovnog gasa ipak ode u vazduh. A u savremenim topionicama manje od pet odsto sumpor-dioksida prođe kroz dimnjake.

Naopake su sve računice koje u modernizaciji topionice i rešavanju svih drugih ekonomskih nedaća u Boru vide samo trošak. Ekologija nije „mila” ni učesnicima na privatizacionom tenderu. Na dva dosadašnja neuspela od kupaca je traženo da za četiri godine sagrade novu topionicu i u nju ulože 120.000.000 dolara.

Borane ipak hrabri odvažnost novog direktora borske kompanije Blagoja Spaskovskog koji neprekidno ponavlja da u izboru strateškog partnera na trećem tenderu, koji je otvoren do 31. januara, ne može proći niko ko se ne obaveže da će sagraditi najsavremeniju topionicu u Boru. A to znači da će topioničari raditi u belim mantilima i da će nebo nad Borom, već za četiri godine, biti potpuno čisto. Biće i bakra i zlata, ali više neće biti otrova. Neće Borani biti bolesniji od ostalih Timočana.

A sada jesu. Utvrđeno je, na primer, da deca u Boru u krvi imaju 1,1 odsto manje hemoglobina i 400.000 crvenih krvnih zrnaca manje nego deca u Sokobanji. Utvrđeno je da mali Borani najčešće obolevaju od bronhijalne astme i da je sadržaj olova i arsena u krvi i mokraći dvostruko veći kod dece u Boru nego kod dece u borskom selu Zlot, koje je izvan dometa borskog dima.

Velikim zdravstvenim nevoljama izloženi su i borski topioničari. Ustanovljeno je da 79 odsto topioničara ima prosečno po dve hronične bolesti. Njihov prosečni radni staž je sada 16 godina, a posle toga postaju invalidi rada ili invalidski penzioneri.

-------------------------------------------------------------

Javašluk

U toku prošle godine sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana (oko dva miliona evra) sanirana je brana jalovišta rudnika „Veliki Krivelj”. Ali, bilo je javašluka u tom poduhvatu – izjavio je novinarima uoči novogodišnjih praznika direktor Blagoje Spaskovski – pa će mnogi radovi morati da budu ponovo izvedeni.

Spaskovski je nagovestio da će odgovorni iz borske kompanije biti i novčano kažnjeni. U dodatne radove moraće da bude uloženo još 9.000.000 dinara.

-----------------------------------------------------------

Pomoć

Borski kombinat bakra posetio je 28. novrembra prošle godine ministar ekologije i prostornog planiranja Oliver Dulić. On je bio kategoričan u izjavi da država mora pomoći Boru zato što je Bor decenijama, velikim deviznim zaradama od izvoza, pomagao ukupnom razvoju zemlje.

Iz državnih fondova, posle tog obećanja, već je uplaćeno 100.000.000 dinara za rekonstrukciju topioničkih filtera, kako bi se za dvadeset odsto smanjilo emitovanje sumpor-dioksida u atmosferu.

U 2009. godini, obećao je ministar Dulić, u Boru će biti postavljene još tri merne stanice za merenje aerozagađenja. Rekao je i da će država odlučno zahtevati od budućeg strateškog partnera da uloži 180.000.000 evra u rešavanje ekoloških nedaća u Boru. Biće uvedeni i obavezni godišnji besplatni lekarski pregledi kako bi se utvrdilo tačno stanje zdravlja Borana.