Мањак радника у југоисточној Европи

Протеклих година из југоисточних земаља Европе на хиљаде људи нашло се у ЕУ у потрази за сталним запослењем и бољим животом.

Разлога за одлазак „има довољно“: боље зараде и услови рада, политички систем, незапосленост, могућност за усавршавање и напредовање у послу.

Све земље региона осетиле су негативне ефекте миграције,што директно утиче на развој економије и друштва у целини. Неке од тих земаља већ су почеле да усвајају законе којима би смањили одлив мозгова. Тако је Агенција за рад и запошљавање Босне иХерцеговинезапочела потписивање међународних споразума из области рада и запошљавања и почетком прошле године сачинила нацрт Споразума о привременом запошљавању радника из БиХ у Словенији, Хрватској, Србији и Црној Гори, које владе тих држава још разматрају.А Хрватска је потписала билатералне споразуме са Немачком и Словенијом за запошљавање „гостујућих” радника на период од 18 месеци.

У Хрватској тренутно привремено или стално борави 32.160 странаца из 118 држава – највише из БиХ (13.789), Србије (2.648)и Немачке (2.144).Стварна незапосленост у БиХ је много мања од евидентиране, јер је постоји црно тржиште рада. Иако се приватни сектор показао много динамичнијим, мобилност радне снаге је мала. Према подацима из августа2007, у БиХ је било 480.176 незапослених и 704.788 запослених. Странцима је 2008. године издато и 1.500 радних дозвола (највише грађанима Србије, Кине, Хрватске, Турске и Црне Горе), што је мање у односу на 2007. када је издато 2.900 дозвола.

Утврђенаквотадозволакоје се могуиздати у Црној Гори 2009.је 39.450 плус 1.000,коликоМинистарстворадаможе дараспоредизаодређенунамену.Највећи бројстранацакојимајеу 2008. години издатарадна дозвола било је из Русије 240 (32,17 одсто), а разлог су послови са некретнинама.Грађана Србије који се не третирају као особе којима се издаје радна дозвола већ спадају у оне „којинисусталнонасељениуЦрнојГори” има 22.624. Потом следе радници из бивших југословенских република – Македоније (14.047) иБиХ–13.626.

Без радне дозволе у Словенији на краћи период могу да раде уметници, особе које раде на сајмовима, сервисери или добављачи услуга.Страни радници имају исти радни статус као и Словенци и за њих важе исти прописи везани за радно време, одморе, ноћни рад, плату, осигурање.За раднике из држава бивше Југославије у 2008. издато је укупно 62.001 дозвола, а за грађане других држава 2.862. Највише дозвола дато је грађевинарима, металцима, механичарима, електричарима, монтерима, инсталатерима и угоститељима.

Бугарска визија једа „од државе емиграције постане државаимиграције”. Али у периоду од 1. априла прошле до 1. марта 2009. године представници бугарске службе запошљавања посетиће колеге у Србији, Македонији, БиХ, Молдавији и Јерменији како би представили повољније услове за рад, али и за студирање и стручно усавршавање.

-----------------------------------------------------------

Имигранти пред вратима ЕУ

Богумил Рибаки, из Одељења за миграциону политику Министарства управе и унутрашњих послова Пољске, указује посебно на изолацију, гетоизацију и друштвену изопштеност са којима се среће на хиљаде имиграната, а који нису обухваћени законом о запошљавању странаца.

Алан Вактмар, руководилац развоја шведске Службе за запошљавање, каже да се последице светске кризе још не осећају у његовој земљи.

– У Шведској је 160.000 незапослених од чега је 5.000 Срба. Проблем није издавање радних већ боравишних виза, при чему мислим на велики број имиграната из арапских земаља – каже Вактмар.