Спотицање Москве и Варшаве

Oдласком из врха Пољске премијера Качинског, у Варшави је отворено окно кроз које у Европу куља много свежег ваздуха.

Највише је изгледа лакнуло Немцима и Русима, оптуживаним да (тргујући енергијом), још једанпут у историји своде рачун на штету Пољака. Међутим, и Европи. Већ сложени механизам њеног унутрашњег споразумевања постајао је у последње време још компликованији под притиском Качинског – решеног, чинило се, да унутар ЕУ гради заједницу у заједници. Блок бивших сужања СССР, ослоњен уместо Брисела на Вашингтон.

Уз то, и да конкурише лидерству Берлина, захтевајући гласовна права уз урачунавање мртвих душа Пољака, жртава фашизма.

Врхунац таквог сепаратизма досегнут је договором о америчким ПРО ракетама, прихваћеним мимо усаглашавања унутар ЕУ. Говорећи у Португалији, Путин их је недавно упоредио с ракетама СССР инсталираним на Куби, због којих је (у време Хрушчова и Кенедија, шездесетих) безмало почет светски рат.

С владом Доналда Туска, таква ,,Пољска Качинских" одлази, рекло би се, у прошлост. Варшава се враћа политици против националног изолационизма, верују пољски суседи. ,,Европска унија је ту, није тамо негде у Бриселу!", цитиран је нови лидер.

Изборна победа овог либерала стечена је обећаном обновом односа у сва три правца, али можда најпре с Москвом, ,,због тога што је то и најтеже", цитиран је.

Мисли се, много је проливене жучи, и са обе стране. У Хелсинкију (2006.), процес припреме новог пакта ЕУ и Русије о партнерству и сарадњи блокиран је дејствима из антируског рова Пољске, незадовољне тобоже ризично олаким попуштањем Запада Москви.

Русија је оптужена за покушај да својим гасним интервенционизмом утерује назад у строј бивше совјетске републике, читав Балтик, Украјину, Молдавију и друге. На другој страни, сарадник Путина за послове са ЕУ Јастржембски позивао је Европу да ,,мисли на себе", уместо што ,,слуша пољске русофобе".

Учинило се да се Европа обрела у процепу. Јачао је осећај појединих чланица да важне везе Брисела и Москве западају у сенку, ако већ нису и жртва непревазиђених историјских подозрења и све рђавијих односа Пољске и Русије.

Да ли је томе сада крај? Изгледа да Кремљ прихвата понуђену прилику. Изјаве будућег премијера и избор пољских бирача ,,дају основа да се почетак процеса постепене нормализације у односима Русије и Пољске може очекивати", коментарисао је Јастржембски. Односи би ,,могли у већој мери постати прагматични", рекао је.

Ипак, да ли су односи Брисела, Варшаве и Москве – Европе старих и Европе њених нових чланова, и свих њих заједно и Русије, сада чврсто на прекретници ка бољем? Одговор на такво питање није могућ док се не дешифрује нешто ново, што се минулих дана евентуално наговештава у ,,руској политици" Вашингтона. Потребно је сачекати крај, или бар више појединости о овом што је за сада само ,,одлагање примене" америчке одлуке о инсталирању ПРО ракета у Пољској и радара у Чешкој.

,,Одлагање" допреме америчких пројектила ,,на Кубу" старог континента указује да је цели један пакет (ракете, Иран, Косово, Придњестровље, Кавказ …) ипак ,,на столу" руско-америчког преговарања – независно од оштре политичке ватре која не јењава. И од изјава обе стране да од њихових принципијелних позиција нема одступања.

Чак се и вербални рат продужава. Дабоме, обе стране су у замаху предстојећих избора. У таквим приликама, показивање мишића доноси гласове а демонстрација ,,снаге препорођене Русије" нарочито доноси главне поене Путину. Шеф Кремља је из тих разлога грмнуо у Португалу и Европи, а не само Вашингтону, одбацујући даље у неизвесност Споразум о партнерству и сарадњи Русије и ЕУ, који истиче без изгледа за скору обнову.

Чим образује владу, Туск креће у Брисел, Вашингтон и Москву. У Брисел, поштујући европску породицу. У САД, зато што су ,,наш најближи савезник и наш највећи пријатељ". А у Москву, да би рекао да је Варшава више него досад спремна и да уравнотежи односе. Звучи, али мора се још сачекати.