Spoticanje Moskve i Varšave

Odlaskom iz vrha Poljske premijera Kačinskog, u Varšavi je otvoreno okno kroz koje u Evropu kulja mnogo svežeg vazduha.

Najviše je izgleda laknulo Nemcima i Rusima, optuživanim da (trgujući energijom), još jedanput u istoriji svode račun na štetu Poljaka. Međutim, i Evropi. Već složeni mehanizam njenog unutrašnjeg sporazumevanja postajao je u poslednje vreme još komplikovaniji pod pritiskom Kačinskog – rešenog, činilo se, da unutar EU gradi zajednicu u zajednici. Blok bivših sužanja SSSR, oslonjen umesto Brisela na Vašington.

Uz to, i da konkuriše liderstvu Berlina, zahtevajući glasovna prava uz uračunavanje mrtvih duša Poljaka, žrtava fašizma.

Vrhunac takvog separatizma dosegnut je dogovorom o američkim PRO raketama, prihvaćenim mimo usaglašavanja unutar EU. Govoreći u Portugaliji, Putin ih je nedavno uporedio s raketama SSSR instaliranim na Kubi, zbog kojih je (u vreme Hruščova i Kenedija, šezdesetih) bezmalo počet svetski rat.

S vladom Donalda Tuska, takva ,,Poljska Kačinskih" odlazi, reklo bi se, u prošlost. Varšava se vraća politici protiv nacionalnog izolacionizma, veruju poljski susedi. ,,Evropska unija je tu, nije tamo negde u Briselu!", citiran je novi lider.

Izborna pobeda ovog liberala stečena je obećanom obnovom odnosa u sva tri pravca, ali možda najpre s Moskvom, ,,zbog toga što je to i najteže", citiran je.

Misli se, mnogo je prolivene žuči, i sa obe strane. U Helsinkiju (2006.), proces pripreme novog pakta EU i Rusije o partnerstvu i saradnji blokiran je dejstvima iz antiruskog rova Poljske, nezadovoljne tobože rizično olakim popuštanjem Zapada Moskvi.

Rusija je optužena za pokušaj da svojim gasnim intervencionizmom uteruje nazad u stroj bivše sovjetske republike, čitav Baltik, Ukrajinu, Moldaviju i druge. Na drugoj strani, saradnik Putina za poslove sa EU Jastržembski pozivao je Evropu da ,,misli na sebe", umesto što ,,sluša poljske rusofobe".

Učinilo se da se Evropa obrela u procepu. Jačao je osećaj pojedinih članica da važne veze Brisela i Moskve zapadaju u senku, ako već nisu i žrtva neprevaziđenih istorijskih podozrenja i sve rđavijih odnosa Poljske i Rusije.

Da li je tome sada kraj? Izgleda da Kremlj prihvata ponuđenu priliku. Izjave budućeg premijera i izbor poljskih birača ,,daju osnova da se početak procesa postepene normalizacije u odnosima Rusije i Poljske može očekivati", komentarisao je Jastržembski. Odnosi bi ,,mogli u većoj meri postati pragmatični", rekao je.

Ipak, da li su odnosi Brisela, Varšave i Moskve – Evrope starih i Evrope njenih novih članova, i svih njih zajedno i Rusije, sada čvrsto na prekretnici ka boljem? Odgovor na takvo pitanje nije moguć dok se ne dešifruje nešto novo, što se minulih dana eventualno nagoveštava u ,,ruskoj politici" Vašingtona. Potrebno je sačekati kraj, ili bar više pojedinosti o ovom što je za sada samo ,,odlaganje primene" američke odluke o instaliranju PRO raketa u Poljskoj i radara u Češkoj.

,,Odlaganje" dopreme američkih projektila ,,na Kubu" starog kontinenta ukazuje da je celi jedan paket (rakete, Iran, Kosovo, Pridnjestrovlje, Kavkaz …) ipak ,,na stolu" rusko-američkog pregovaranja – nezavisno od oštre političke vatre koja ne jenjava. I od izjava obe strane da od njihovih principijelnih pozicija nema odstupanja.

Čak se i verbalni rat produžava. Dabome, obe strane su u zamahu predstojećih izbora. U takvim prilikama, pokazivanje mišića donosi glasove a demonstracija ,,snage preporođene Rusije" naročito donosi glavne poene Putinu. Šef Kremlja je iz tih razloga grmnuo u Portugalu i Evropi, a ne samo Vašingtonu, odbacujući dalje u neizvesnost Sporazum o partnerstvu i saradnji Rusije i EU, koji ističe bez izgleda za skoru obnovu.

Čim obrazuje vladu, Tusk kreće u Brisel, Vašington i Moskvu. U Brisel, poštujući evropsku porodicu. U SAD, zato što su ,,naš najbliži saveznik i naš najveći prijatelj". A u Moskvu, da bi rekao da je Varšava više nego dosad spremna i da uravnoteži odnose. Zvuči, ali mora se još sačekati.