Шешељ: Осудите ме и моја идеологија биће бесмртна

"Изражавам жаљење што они који су писали Статут нису предвидели смртну казну, па да поносно, усправно, као мој пријатељ Садам Хусеин таквом смрћу запечатим сопствену идеологију. Пошто немам ту могућност остаје да на вас апелујем да гледате да ваша пресуда садржи најстрожу могућу казну. Што ваша казна буде већа, то ће моја идеологија бити снажнија. Ја сам се наживео, али хоћу идеологију да учиним бесмртном". Овим речима лидер Српске радикалне странке јуче је у хашкој судници завршио своју четворочасовну уводну реч у којој је истакао да је из прекјучерашњег излагања заступника оптужнице очигледно да му се суди због његове националистичке идеологије и говора које је држао ширећи ту идеологију, на шта му је председавајући судског већа судија Жан Клод Антонети одговорио да га суд неће ни ослободити ни осудити због идеологије, већ на основу доказа.

Пре овог дуела, јуче, другог дана суђења, Шешељ је рекао да је после кашњења почетка овог суђења од скоро пет година немогуће обезбедити правично суђење и позвао судско веће да оствари своје дискреционо право и одбије да му суди.

"Сваким захтевом да ми судите од вас се као судског већа тражи да повредите сопствени осећај правде и коректности. Повреде мојих процесних права су толико озбиљнe и тешке да ви сопствени интегритет не можете сачувати на други начин осим коришћења вашег дискреционог права укидања оптужби", апеловао је Шешељ.

Тврдећи да је по дужини притвора одавно прекорачен разуман рок за почетак суђења, он је рекао да је од када је стигао у Схевенинген, 24. фебруара 2003. године, шиканиран на тај начин што су му у два маха забрањени сви контакти са најближом породицом, једном седам месеци, а други пут два месеца. Шешељ је додао и да су четири године покушавали да му наметну браниоца, ограничавајући му комуникацију са његовим правним саветницима.., што је код њега створило велику психичку патњу". Али, судије нису коментарисале овај његов захтев.

Оптужница против Шешеља обилује фрагментима које његово залагање за велику Србију доводе у везу са конкретним злочинима у Хрватској, БиХ и Војводини од 1991. до 1993. године.

Али, он је јуче негирао да се његово залагање за стварање велике Србије заснивало на протеривању несрба из Хрватске, БиХ и Војводине и другим злочинима.

Тврдећи да је концепт велике Србије партијска идеологија СРС-а и да је он модеран креатор те идеологије, али да то није нова идеологија већ да је она укорењена у протеклих више од 300 година и да подразумева јединство свих Срба, Шешељ је оптужио тужитељку Кристину Дал да лажно тврди се он залагао за хомогену велику Србију.

Оптужени је рекао да је тужитељка намерно из његових говора прескочила део у коме се објашњава да ће Срби, у тој великој Србији која ће обухватати данашњу Србију укључујући Косово и Војводину, Црну Гору, Македонију, БиХ, Дубровник, Далмацију, Лику, Банију, Кордун, Славонију и Барању, успоставити братску слогу и јединство Срба православаца, Срба католика, Срба протестаната и Срба атеиста. "Једно без другог не иде. Велика Србија је наш дугорочни циљ", рекао је Шешељ. "Али, да би постигли тај циљ никоме није пало на памет да протера милион људи него да их национално освестимо, да их убедимо да су Срби, и да су их други натерали да се лажно представљају, јер сви ми говоримо једним језиком који ви овде неправедно називате БХС, а то је искључиво српски језик", додао је лидер српских радикала.

По његовом мишљењу говор мржње за који је оптужен је ново кривично дело које до сада није постојало у међународном обичајном праву. Наводећи два случаја из америчке праксе он је рекао да је кажњиво само непосредно подстицање на кривично дело и да подстрекач мора да зна лице које подстрекава.

Шешељ тврди да не само да у оптужници недостаје дефиниција говора мржње него да недостају и конкретна кривична дела која су почињена његовим говором мржње.

Он је одбацио да је планирао удружени злочиначки подухват, јер је, како је рекао, деведесетих само планирао како да збаци режим Слободана Милошевића.

По његовом мишљењу конструкција учествовања у заједничком злочиначком подухвату, као облику извршења кривичног дела, усталила се као пракса Хашког трибунала у скоро свим процесима оптуженим Србима иако за њу нема никаквог упоришта у Статуту Хашког трибунала.

"Хашке кадије су је конструисале и промовисале да би кроз њу увеле на прикривен начин принцип објективне одговорности који је одавно одбачен у кривичном праву цивилизованог света", тврдио је Шешељ.

Због тога, по његовој оцени, сваки држављанин Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине може бити оптужен и осуђен као учесник у удруженом злочиначком подухвату ако је на било који начин учествовао у ратним напорима сопственог народа. Дакле, "ако није био издајник и служио западњачким обавештајним агентурама и њиховим субверзивним активностима". А, у "избору оних који ће бити оптужени основни мотив су политички интереси тужилаштва, односно њему закулисно надређених међународних фактора који себе воле да представљају као субјекте успостављања и очувања мира".

Шешељ је рекао да добровољци СРС-а никада нису починили ниједан злочин и да, од уласка ЈНА у рат, ниједан добровољац СРС-а није ратовао мимо војске и да је сваком добровољцу уписиван ратни стаж у војну књижицу, о чему је бринуо ратни штаб странке.

Шешељ је казао да му је тужилаштво приписало злочине које су чинили други српски добровољци, јер су погрешно протумачили да су сви четници добровољци СРС-а, додајући да су на ратишту били и добровољци Српског покрета обнове, "аркановци", "Жуте осе", "Бели орлови".

Оснивачи Хашког трибунала, по њему су, намерно избегли да санкционишу актере насилног растурања Југославије Ватикан, Немачку и САД, иако је растурање земље био највећи базични злочин из кога су настали сви остали злочини.

-----------------------------------------------------------

Миротворац

Одговарајући на детаље из оптужнице, Шешељ је изнео неколико опаски у свом стилу.

"Да четници кољу кашикама за ципеле рекао сам у хумористичкој емисији код Минимакса. То је био црни хумор".

"Деловао сам као миротворац, додуше мало оштријим речима, али ме нису слушали".

"Никад нисам позивао на рат, осим када се радило о одбрани Срба".

"Познат сам по томе што не причам глупости. Нису ми дорасли ни Ђинђић, ни Коштуница, ни сада Тадић, ни пре Мићуновић. Нису ми ни до колена".

"Судбина ми није дозволила да на време дођем на власт".

"Срби су мали Руси на Балкану. Зато нас Запад мрзи".

"Тужитељка каже почео сам као комуниста. Није тачно. Почео сам као беба. Када сам ушао у пубертет са 17 година сам постао комуниста, а из партије сам спектакуларно избачен чим сам изашао из пубертета".