Бекство у магичан свет

Протекло време било ми је посебно радно и јако инспиративно. Истрајавала сам на комплексном лику Варваре, ћерке Михајла Пупина, у серији „Пупин”. Готово у исто време градила сам и улогу Лакија у комаду „Чекајући Годоа”, у режији и изведби Тихомира Станића. Посебно се радујем сусрету са београдском публиком која зна осети и подели искрене емоције.

Глумица Сара Цизељ живи на релацији Тел Авив – Београд, а овако је у кратком предаху између снимања и проба говорила за „Политику”. И док се чека емитовање серије „Пупин” Данила Бећковића, Сару Цизељ премијерно ћемо имати прилику да видимо у представи „Чекајући Годоа” Самуела Бекета у режији Тихомира Станића, који тумачи и једну од главних улога. Представу у којој играју и Слободан Бештић и Владан Гајовић београдска публика премијерно ће имати прилику да види вечерас од 20 сати у сценском простору Дорћол плаца.

Непосредна Сара Цизељ испричала нам је у даху како је живот на релацији Тел Авив – Београд обликовао њену личност и каријеру... Уједно занимало нас је како доживљава разлику између рада у Израелу и Србији, постоје ли неки специфични контрасти или сличности.

– Искуство рада и у Тел Авиву и у Београду ми је донело много тога драгоценог. Искрено, не видим неку огромну разлику у самим процесима рада: оба места су врло жива и ради се из срца. На крају, све зависи од људи са којима сарађујете. Када постоји добра енергија и посвећеност, рад је веома сличан и у Израелу и у Србији – прича Сара Цизељ која је, вођена младалачким заносом, радозналошћу две године провела и у војсци, у школи за пилоте.

– То искуство у војсци било је за мене веома важно. Научило ме је да поштујем време, дисциплину и тимски рад. Поред тога, донело ми је и велико поштовање и захвалност према самом животу и оставило траг који носим са собом цео живот. Ништа се не подразумева.

У међувремену Сара Цизељ окренула се глуми. Завршила је глумачку академију у Израелу, која обухвата две године студија глуме у театру и једну на филму. О томе како њено лично и професионално искуство утиче на креирање, тумачења сценских јунакиња, вели:

– Глума ме мотивише зато што кроз њу могу да истражујем различите светове, људе и емоције. Моје лично и професионално искуство утичу на начин на који тумачим сценске јунакиње. Волим да истражујем психологију и емоције ликова, посебно ме фасцинирају менталне болести: трансформација у особе са шизофренијом или подељеном личношћу. Такође, волела бих да играм истраживача јер волим да истражујем различите случајеве. Одрасла сам уз научну фантастику, кроз филмове, серије и књиге: од „Харија Потера” до „Игре престола” и „Господара прстенова”. Волим да побегнем у магични свет. Такође, волим и да људе насмејем на сцени и када чујем смех публике, то ме испуњава и даје ми огромну радост. Сматрам да је хумор велика моћ и част. Глума ми омогућава да избацим из себе много различитих личности и емоција које носим у себи и даје ми осећај слободе. Поред тога, веома сам радознала и свака улога и рад на лику додатно храни моју знатижељу – каже наша саговорница.

О томе како се припремала за улогу Варваре, ћерке Михајла Пупина, која захтева дубоко разумевање историјских личности, открива:

– Када сам се припремала за историјску улогу Варваре, било ми је најважније да је сагледам пре свега психолошки и емотивно. Управо та анализа ми је била најважнија. Шта Варвару емотивно покреће у ствари, тако се најбоље разумеју поступци.

Мој савет млађим колегама био би, каже, да буду храбри и отворени. Када радите у различитим земљама, најважније је да поштујете људе и културу у којој се налазите. Али оно што сматрам пресудним јесте аутентичност.

Додаје да је њена професорка глуме увек говорила: „There is no better you than you” и да јој је то остало урезано у сећању.

– Можда звучи као клише, али истина је: увек буди ти, јер нико други то не може да уради уместо тебе. Не треба се плашити, већ гледати у свим правцима, истраживати и веровати у свој пут. Аутентичност се увек препозна и цени и управо она отвара врата. Увек треба бити радознао – закључује Сара Цизељ.