Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Сваки пети грађанин Србије и даље у ризику

УН: Србија бележи прогрес на пољу смањења стопе сиромаштва

На конференцији у Београду представници УН, ЕУ и УНИЦЕФ-а поручили да борба против сиромаштва захтева хитне, свеобухватне и инклузивне мере
УН: Србија бележи прогрес на пољу смањења стопе сиромаштва
(Фото: Пиксабеј)

Србија је направила прогрес на пољу смањења стопе сиромаштва, али оно још није искорењено, посебно у источној и јужној Србији, речено је данас на конференцији „Од економског раста ка заједничком благостању - разумевање и сузбијање вишедимензионалног сиромаштва".

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Матилде Мордт оценила је да Србија има историјску прилику да смањи стопу сиромаштва и убрза реформе које ће јој помоћи на том путу. 

„Сиромаштво и неједнакост су мултидимензионални проблеми, односе се и на приступ образовању, здравстсву као и на животне стандарде. Посматрано по приходима у 2024. години  7,7 одсто грађана Србије је сиромашно док је у ризку од сиромаштва 19,7 одсто". рекла је она.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева нагласила је да смањење сиромаштва и неједнакости није само економско питање већ темељ друштвеног развоја и праведности.

„Београд као и други урбани центри има релативно низак степен сиромаштва али таква ситуација није у читавој Србији. У источној и јужној Србији и даље постоји дубоко сиромаштво", рекла је Халачева и нагласила да нам управо та чињеница говори да процес још није готов. 

„Просперитет мора доћи у сваки део земље", навела је она и подсетила да пукотине у систему социјалне заштите постоје, да се многа домаћинства која чак и добијају помоћ суочавају са проблемом и даље се боре да дођу до основних потреба. 

Да би се успешно борили против сиромаштва морамо да гледамо све димензије - од прихода, до приступа инстиуцијама, безбедности, казала је Халачева и нагласила да процес мора бити убрзан и мора бити инклизиван.

Подсетила је да је од 2014. године подршка Европске уније друштвеном укључивању, образовању и запошљавању вредна скоро 92 милиона евра.

Сузбијање мултидисциплинарног сиромаштва не захтева само ангажовање влада већ заједничке напоре свих носилаца друштва и међународних партнера, навела је Халачева и међу кључним стварима за решавање проблема навела и креирање новихи радних места у руралним и неразвијенијим крајевима.

ЕУ је кључни партнер у Србији на пољу сузбијања сиромаштва и промоцији социјалне једнакости.

Прогрес се, како је рекла, не мери само бројкама већ и унапређеним животима. 

„Србија је последњих деценија направила уочљив прогрес, БДП је порасто, незапосленост је пала, нове прилике су ту, али упрокос том прогесу још много људи је остало иза", навела је Халачева и додала да статистика каже да је сваки пети човек у Србији у ризику од сиромаштва, док их око 20 одсто живи испод линије сиромаштва борећи се за основне потребе, 

Директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова говорила је о старици која је сама биринула о два унучета и која јој је причала о свакодневној борби, како да деци обезбеди храну, грејање, да на време стигну у школу и да јој није било то најтеже већ осећај да је невидљива, да је пропала кроз пукотине система који треба да јој помогне.

„Сиромаштво у Србији данас има другачију слику него пре 20 година, спроведене су бројне мере, али она није искорењења, та пукотина нам показује да смо далеко од завршеног посла", казала је она и подсетила да су искљученост од прилика, безбедност, грејање, или живот даље од болнице, немање интернета који би децу припремио за вештине 21 века, димензије сиромаштва које слабе најдрагоценији капитал сваке државе - људе.

На скупу, који је организован поводом недавног обележавања Међународног дана за сузбијање сиромаштва, говорили су и шефица канцеларије УНФПА у Србији Борка Јеремић, државни секретар у Министарству финансија Марко Јовановић.  
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.