Буџетско финансирање и са мање од 48 бодова

Влада Републике Србије је на предлог Министарства просвете дала сагласност да се у школску 2025/2026. годину, након рангирања студената који су остварили услов од потребних 48 ЕСПБ бодова за финансирање из буџета, на терет државне касе упишу и студенти који су остварили мање од потребног броја бодова, саопштило је министарство. Упис наредне године на терет буџета са мање од 48 ЕСПБ бодова могућ је само до укупног броја студената чије су студије финансиране из буџета у школској 2024/2025. на тим студијским програмима, у циљу очувања броја буџетских студената.

Како је наведено, студенти са мањим бројем ЕСПБ бодова рангирани до укупног броја студената чије су студије финансирају из буџета, остварују и права на смештај и исхрану у установама студентског стандарда и на студентске стипендије и кредите на исти начин и под истим условима као остали студенти који се финансирају из буџета. „Овом одлуком уважен је захтев Студентске конференције универзитета Србије и Студентске конференције академија струковних студија и високих школа Србије, имајући у виду најбољи интерес студената и неповољне околности у којима су организовани настава и полагање испита у школској 2024/2025. години, а у циљу спречавања негативних последица по систем високог образовања и студенте”, закључили су надлежни.

Након завршеног трећег уписног рока, на 106 студијских програма Универзитета у Београду уписано је укупно 12.019 студената, што значи да је преостало 3.229 места. Помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић прецизирао је јуче гостујући на РТС-у да ће студенти који имају мање од 48 бодова моћи да се школују на терет буџета уколико се не попуне сва буџетска места на високошколским установама. Додао је да то подразумева различиту праксу на различитим високошколским установама.

„На популарним факултетима је конкуренција за буџет била већа, па су студије уписивали само са 60 бодова, без обзира на то што закон дозвољава и 48. Таква пракса ће вероватно бити и сада, јер имамо различите ситуације на различитим факултетима”, објаснио је Јовић.

Указао је да је приликом доношења одлуке анализирана ситуација на факултетима, узимајући у обзир блокаде и чињеницу да поједини студенти одустају од студија ако нису на буџету. Он је истакао да студенти који се упишу на буџет са мање од 48 бодова имају сва права и обавезе као и остали буџетски студенти, укључујући могућност да конкуришу за студентски кредит, студентски дом, а у неким случајевима и за студентску стипендију.

„Ти студенти ће, као и сви остали, у школској 2025/26. морати да остваре најмање 48 бодова да би могли да се рангирају за буџет”, рекао је Јовић.

Додао је да се очекује да ће школска година на факултетима почети како је планирано. Навео је да је настава већ почела на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, а да је јуче почела школска година на већини факултета Универзитета у Крагујевцу.

„Пре 3. новембра почеће на још неким високошколским установама, а 3. новембар је последњи рок када ће започети школска година на осталим универзитетима, а то су Београд, Нови Сад и Ниш”, навео је Јовић.

Када је реч о поврату од 50 одсто износа школарине студентима, помоћник министра је навео да је „за сада само девет установа завршило цео процес и да се очекује да ће у току ове недеље значајан део установа доставити податке како би исплате почеле крајем ове недеље, а најкасније почетком следеће”.

Појаснио је да право да поврат школарине имају самофинансирајући студенти који студирају на државним високошколским установама и који су држављани Србије и то за први пут уписане бодове, односно предмете, као и да ће део школарине бити враћене без обзира на то да ли је студент уплатио део или целу школарину.

Додао је да је рок за ажурирања података 9. новембар, а да ће последњи пресек бити урађен 13. новембра, како би најкасније до краја новембра био враћен новац студентима који на то имају право.

„Ако студенти у тренутку када министарство буде вршило исплату немају рачун у банци ’Поштанска штедионица’, то није проблем, чим буду добили студентску картицу, добиће новац на рачуну”, навео је Јовић.

Неопходно преиспитивање студијских програма за школовање просветног кадра

Говорећи о интересовању за упис на факултете, Александар Јовић, помоћник министра просвете за високо образовање рекао је да су студијски програми из ИТ сектора популарни већ неколико година, као и да је интересовање велико за исте веће групе факултета, односно области. Навео је да је забрињавајуће што се из године у годину смањује број студената. Додао је да је ове године повећано интересовање за учитељске факултете и образовање васпитача, професора разредне наставе. „Ове године имамо повећање од чак 20 одсто, што говори да смо направили одређене помаке у просвети, не само када је реч о материјалном статусу, већ и о положају наставника у школама, тако да и та професија поново постаје атрактивна”, навео је Јовић.

То што нема интересовања за образовање наставника хемије или физике, како је указао, аларм је не само за Министарство просвете, већ и за установе које школују те кадрове. „Морамо нешто да учинимо са иницијалним образовањем наставника, а да то не буде само промоција студијских програма или увођење посебних стипендија, на чему већ радимо, већ и преиспитивање другачијих студијских програма који би школовали кадар за просвету”, нагласио је Јовић.