Гинеколошки проблеми не смеју да буду табу тема

Уринарна инконтиненција (невољно отицање урина), проблеми са столицом, вагинална сувоћа, смањење либида, чешће уринарне инфекције, само су неки од проблема због којих жене траже помоћ гинеколога. Некада се они могу решити на једноставан начин уз помоћ терапије, а некада је неопходно обавити гинеколошку интервенцију. Ови проблеми погађају око 74 одсто жена код нас и у свету.

Како истиче др Милош Радовић, гинеколог-акушер са 30 година искуства у области гинеколошке хирургије и један од лекара са највише урађених вагиналних операција, о овим проблемима се у јавности дуго није говорило због осећаја стида и срамоте.

– Када дође до спада предњег вагиналног зида са бешиком ради се интервенција уз помоћ вагиналног ласера и операција затезања предњег зида са подизањем бешике. У случају да жена пати од стрес инконтиненције, користи се вагинални ласер, дају се лекови и следи хируршка уградња субуретралне трачице. Када је проблем са прешироким вагиналним каналом, такође се користи вагинални ласер и хируршка вагинопластика. Ако жена има спад задњег вагиналног зида са ректумом, користимо вагинални ласер и хируршко затезање задњег вагиналног зида са реконструкцијом дубинских фасција и мишића. У случају прешироког вагиналног улаза, морамо да урадимо интроитопластику, хируршко сужавање, а ако дође до пролапса материце – такозвану операцију по Манчестеру или вагиналну хистеректомију – објашњава др Радовић.

Дијагноза се поставља на основу гинеколошког прегледа, ултразвучног прегледа, колпоскопије и стрес теста (за инконтиненцију).

– Сужавање вагине је хируршки захват који укључује реконструкцију вагиналног канала и затезање вагиналних зидова. Главни циљ може бити естетски, функционални или медицински, побољшање контроле мишића вагине, решавање последица порођаја или повреда. Интервенција доводи и до смањења естетских несавршености. Овај поступак се обично изводи код жена које су приметиле промене након трудноће и порођаја, као и код жена пре перименопазе које имају проблеме са инконтиненцијом урина или фецеса, са честим вагиналним инфекцијама и смањеним задовољством у интимним односима. Спад предњег вагиналог зида повлачи и бешику са собом те долази до проблема са невољним отицањем урина, а задњег зида повлачи и дебело црево са собом, па долази до проблема са столицом.

Преширок вагинални улаз узрокује појаву честих инфекција, повећаног уноса бактерија и осећај вагиналне сувоће. Опуштени вагинални зидови и повећана ширина вагиналног канала дају осећај вучења, болних односа… – наглашава др Радовић.

Током саме операције нема бола јер се користи анестезија. Интервенција траје око сат и по. Током опоравка, у првих 12 сати може се јавити блага до умерена бол која се контролише лековима против болова. Већина пацијенткиња пријављује да је нелагодност врло мала и подношљива и оне три сата после операције устају из кревета и могу да оду до тоалета. Код пацијенткиња се може јавити осећај затезања у првих 20 дана који није болан. Пацијент се после 24 сата отпушта из клинике. Наш саговорник наглашава да су јако битни антибиотици и лекови против згрушавања крви у првих седам дана после операције. Комплетан опоравак траје око четири недеље.

– Током прве недеље може се јавити блага нелагодност, оток и повремени бол. Након отприлике две недеље, већина пацијенткиња се враћа уобичајеним активностима, док је потпуни опоравак од око четири до шест недеља потребан за тежи физички рад, одлазак на тренинге… Када је реч о мерама превенције саветује се неколико ствари. Ту спадају нефорсирани вагинални порођај или царски рез, спровођење Кегелових вежби и фитнес тренинга, редовни одлазак на гинеколошке контроле, „накупљање” колагена и појачање еластицитета вагиналних зидова превентивним безболним ласерским третманима. Јачањем карличних мишића смањује се ризик од немогућности задржавања урина, „уринарног стреса”, опуштених вагиналних зидова и спадова бешике. Спад гинеколошких органа жене настаје као последица вишеструких оштећења потпорног апарата карличног дна – истакао је др Радовић.