Четворо је ојагњила Лаки

Краљево – Тешко је за омању фарму пензионера Миланке и Мила Студовића предвидети количину хране за стоку, иако је реч о двадесетак оваца и две, три свиње. Посрећило им се па се поменути број стоке, с времена на време, вишеструко увећа. Тако је било пролетос, средином маја, када се прасила свиња Аџа. Била је, обичне, домаће расе али необично крупна и очекивали су од десетак до петнаест прасића, како је то у овом крају уобичајено. Међутим, Аџа је на свет донела 26 младих и сви су свет угледали живи и здрави. Но, било би премного посла за ово двоје пензионера да су их све оставили за тов па их је већина завршила на пијаци, односно трпезама разних купаца. Задржали су, дабоме, неколико за приплод, а свињу Аџу су после товили за маст, сланину и печеницу.

– Било нам је жао – каже Миле Студовић за „Политику” – имала је 350 килограма кад смо је „предали у руке” касапину. Погледајте каква је печеница...

Тугу за Аџом, ипак је ублажила принова у овчијој штали. Ојагњила се, овца коју из милоште зову Лаки. На свет је, без ичије помоћи, без „бабице”, како истичу домаћини, донела четворо јагњади. Ту овцу су недавно купили од рођака из села Корлаћа код Рашке и према причи бивших власника имала је такав „педигре”. Наиме, они су тврдили да је прошле године ојагњила троје живих, а претпрошле петоро, али од тог „стада” ниједно јагње није остало у животу.

– Дешава се – наглашава Миланка – да овце ојагње по двоје. Ево, код нас су се ових дана ојагњиле три, а две су се облизниле. Зато сам се баш изненадила и обрадовала кад сам ушла у шталу и видела да је Лаки донела чак четворо живих јагњади. Сада, ето, од четири овце имамо већ деветоро јагњади. Не знам како ће проћи ове остале.

Миланка и њен супруг Миле, и док су радили у предузећима, она у трговини а он у „Електросрбији”, помало су се бавили сеоским пословима и сточарством. Тако сада знају око стоке и прихрањују јагњад. То је неопходно, јер Лаки за четворо својих јагањаца нема довољно млека. И, посматрамо како је и најмање, којем је Миланка већ „кумовала” зовући је Милица, навикло на додатну исхрану уз помоћ цуцле и флашице.

Иначе, скоро два века на овом имању се гаје овце. Традиција је то још од Милових предака и он се сећа да је његова мајка Олга 1973.године имала укупно шест оваца и свих шест су се те зиме облизниле.

Посебно објашњење за то немају ни ветеринари са којима смо разговарали осим тврдњи које се углавном своди на то да је у питању генетика, добра и редовна исхрана, а утицаја има и мушка страна при оплодњи животиња...