Модернизације или експлоатације радника

Атина ‒ После вишемесечних расправа којe су пратили протести радника, генерални штрајкови, критике синдиката и опозиције у грчком парламенту је ипак солидном већином изгласан нови контроверзни Закон о раду којим је предвиђено да се у приватном сектору, за истог послодавца, у изузетним случајевима може наложити раднику да ради и 13 сати дневно, а уводи се могућност четвородневне радне недеље током целе године.

Уз све аргументе за и против, Грчка је тако постала прва земља Европске уније која се одлучила на овај прилично ризичан политички потез у сфери радног законодавства који јавност доживљава као ударац на радничка права. Дакле, према закону који на снагу треба да ступи до краја године, осим ако због притиска јавности и синдиката ипак не буде промена, у изузетним случајевима и уз своју сагласност, запослени може за једног послодавца да ради смену од 13 сати дневно. Односно највише до 37,5 дана годишње што је око три дана месечно. Такође, на снази остаје одредба о максимално дозовољених 48 сати прековременог рада по кварталу, односно 150 сати прековременог рада годишње.

До сада је, поред осмочасовног радног дана, постојао и девети радни сат који се сматра прековременим плус три додатна сата до дванаестог, што се све сматра прековременим радом.

Тренутно радник може да ради изузетно до 13 сати дневно за више послодаваца и да, ако га плаћају осам евра по сату оствари дневницу од 104 евра. Са новим законом који могућност прековременог рада ограничава на рад за једног послодавца, зарада ће бити већа и износиће 119 евра. Наиме, закон предвиђа посебан бонус од 40 одсто за тринаесточасовни радни дан. Одбијање прековременог рада, по слову новог закона, не може бити разлог за прекид уговора о раду.

Такође, нови закон предвиђа и могућност четвородневног седмичног рада током целе године, а не више само током једног семестра. Запослени ће у договору са послодавцем моћи да смањи или повећа своје дневно радно време, одржавајући притом просек од 40 сати недељно и све то уз пуну плату. Додатни радни сати могу се надокнадити скраћеним радним временом, слободним данима или одсуством у нерадним данима. Ова одредба треба да буде олакшање родитељима и онима са повећаним породичним обавезама, да им омогући флексибилно радно време. Важно је да радник не може бити приморан на четвородневни радни режим и да се свака промена спроводи само уз обострану сагласност. Дакле, радник и послодавац могу да остану у режиму класичне петодневне редне недеље, осам сати дневно, пет дана у недељи или да пређу на четвородневну радну седмицу, што подразумева да би у том случају запослени радио десет сати дневно. Уводи се и могућност поделе годишњег одмора на више периода, што је до сада били тешко остварљиво.

Влада тврди да је реч о „модернизацији тржишта рада”, премијер Киријакос Мицотакис наглашава да се на овај начин „јача равнотежа између флексибилности у управљању сопственим радним временом и сигурности коју им закон обезбеђује, јер радници добијају више избора”. Међутим, грчки аналитичари сматрају да је реч о једном од најконтроверзнијих потеза владе у последње време, кораку уназад за радничка права у чему Грчка тренутно предњачи у ЕУ. Влада тврди да злоупотреба неће бити, јер ће се примена закона и прековременог рада строго контролисати преко дигиталних картица, кроз присуство инспектора рада.

Влада објашњава и да је ово била нужна мера, јер је на тржишту рада велики недостатак радне снаге, посебно у угоститељству и туризму, где је овог лета недостајало 80.000 радника. Такође, проблеми постоје и у грађевинарству, те су због огромног обима посла и мањка радника склапани посебни државни споразуми о „изнајмљивању радника” из других земаља. Управо у тим сферама делатности и постоји потреба за продуженим радним даном, односно сменама како би се задовољила сезонска потражња.

Синдикати су овде јаки, током октобра генералним штрајковима су паралисали живот у Грчкој. Протести хиљада Грка нису само усмерени против радног времена већи су резултат страха од социјалне несигурности, наглог пораста трошкова живота, одбијања владе да смањи ПДВ, осећаја да се недовољно води рачуна о истинским потребама нације која је на леђима изнела највећу економску кризу у новијој историји.

Синдикати сматрају да је ово највећи корак уназад и ударац на радничка права и осмочасовни радни дан, да се отвара могућност злоупотреба и да ће пристанак на прековремени рад постати пракса којој радници неће моћи да се одупру, јер су зависни од послодаваца.

Опозиција сматра да је реч о „неолибералном експерименту”, да се занемарује социјални контекст, упозоравају на незапосленост младих, на чињеницу да су плате у Грчкој међу најнижим у ЕУ, те да прековремени рад неће подстаћи реално повећање животног стандарда, али ће угрозити породицу, лични живот.

Закон је усвојен, али ће његова примена у пракси зависити управо од јачине отпора у друштву, јер је, према анкетама, против њега две трећине Грка. Стиче се утисак да је у овако наелектрисаној ситуацији, оптерећеној незадовољством нације због немара, скандала, проневера и све скупљег живота, доношење закона у овом тренутку прилично ризичан политички потез Мицотакисове владе.