Путниковић: Србија неће остати без гаса

Снабдевање нафтом и гасом у ситуацији када се Србија истовремено суочава са америчким санкцијама НИС-у и најавом ЕУ о забрани транзита руског гаса, тренутно није угрожено, али постоје озбиљна ограничења у логистици и ризици од раста цена, сматрају стручњаци за енергетику. 

Уредница портала „Енергија Балкана" Јелица Путниковић истакла је за РТС да Србија неће остати без руског гаса, а генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић је упозорио да нафта и гас постају регионални проблем који захтевају бољу координацију и нове изворе енергената.

„Нафте нема и нова нафта не долази. Потпуно смо ослоњени на увозне деривате нафте и надам се да нико више и не размишља о алтернативним начинима снабдевања сировом нафтом, јер је то сизифовски посао", рекао је он за РТС.

Нагласио је да је логистика у овој ситуацији ограничавајући фактор.

„Деривата на Медитерану и Црном мору има довољно, бродова који би то превезли има доста, али постоје препреке и баријере са капацитетима у Србији који те деривате могу да отпреме. Такође, ниво водостаја Дунава је тренутно такав да је отежана пловидба. То су ограничавајући фактори", напоменуо је он.

Навео је да рафинерија у Панчеву према расположивим капацитетима може да омогући прераду нафте до 20. новембра.

Путниковић је поводом одлуке ЕУ о забрани транзита руског гаса кроз ЕУ у треће земље, рекла да Србија неће остати без гаса.

„Представница из Брисела је рекла да Србија није обухваћена јер наша земља није чланица ЕУ, што значи да ће нама руски гас бити дозвољен. Нешто слично је рекла и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током посете Београду, истичући да Србија неће моћи само да реекспортује гас и продужи транзит гаса према Мађарској", указала је она.

Подвукла је да све што од гаса иде кроз Балкански ток не мора нужно да заврши у Мађарској, већ и у Србији или Босни и Херцеговини.

„Ова је уредба усмерена против Русије, а гас ће моћи да стигне до Србије. Мађарска и Словачка ће се жалити на ову уредбу ЕУ, видећемо шта ће бити финална одлука", закључила је она.

Оценила је да одлука ЕУ око руског гаса нема везе са преговорима у вези са америчким санкцијама НИС-у, односно Гаспромњефту чији је НИС део.

„Оно што је овде питање јесте да ли ће Руси да понуде смањење свог удела у НИС-у испод 50 одсто и да ли ће то, онда, Американци прихватити", навела је Путниковић.

Према Мићовићевим речима ситуација око гаса може значајно да утиче на позицију Србије са нафтом и нафтним дериватима.

„Неће утицати на снабдевеност, али, рецимо, учешће НИС-а у БиХ је значајно и то потенцијално јесте проблем који ће се прелити на Србију у смислу плаћања. То је регионални проблем. Ето, довољна је једна хаварија на рафинерији у Мађарској да Будимпешта преусмери фокус на то како да, пре свега, снабдева своје тржиште", истакао је он.

Напоменуо је да је најбитније да горива буде на пумпама.

„Ситуација мора да буде одржива за оне који увозе, али држава не би смела да доводи у питање покривање трошкова увоза и стављања деривата на тржиште. Што је већи удео увезених деривата, ти трошкови расту. Грађани треба да буду задовољни да горива има и то би требало да ставимо у први план. Наравно, цена није безначајна и сваки динар значи, али је битно да обезбедимо услове да горива уопште буде", оценио је он.

Путниковић је нагласила да је проблем и што Србија нема продужетак уговора са Русијом о испоруци природног гаса.

„За разлику од Мађарске која има дугогодишњи уговор са Гаспромом о испорукама гаса, ми то немамо. Услед санкција НИС-у, вероватно имамо слабију преговарачку позицију у тим преговорима са Гаспромом", навела је она

Одговарајући на питање где Србија може да пронађе још гаса који није руски, рекла је да је ситуација компликована.

„Рецимо, Србија има увоз гаса из Азербејџана, али тај гас није слободан. Уосталом, ако одлука ЕУ ступи на снагу, сви ће потрчати да купе гас од Азербејџана. Онда је питање, опет, где ћемо ми ту бити на листи", указала је Путниковић.