Састанак Трампа и Путина под знаком питања

Након телефонског разговора са руским колегом Владимиром Путином 16. октобра, амерички председник Доналд Трамп је најавио да ће његов државни секретар Марко Рубио и руски министар спољних послова Сергеј Лавров одржати састанак ове недеље, корак који би требало да отвори пут самиту двојице лидера у Будимпешти на којем би се разговарало о крају рата у Украјини.

Међутим, према наводима Си-Ен-Ена, припремни састанак двојице шефова дипломатије привремено је скинут с дневног реда. Разлог томе је, бар како тврди извор америчке телевизије, то што су након телефонског разговора Рубија и Лаврова у понедељак, Американци стекли утисак да се руски став није довољно променио и да Руси остају у оквиру своје „максималистичке позиције”. Такође, прама истом извору, Рубио вероватно неће препоручити Трампу да се састане са Путином следеће недеље иако би он и Лавров требало поново да се чују у наредним данима.

Што се тиче званичних информација о телефонском разговору Рубија и Лаврова, у кратком извештају америчког Стејт департмента наводи се да је државни секретар САД нагласио важност предстојећих контаката као прилике да Москва и Вашингтон заједнички раде на трајном решењу руско-украјинског рата, у складу с визијом председника Трампа. Кремљ је, с друге стране, разговор описао као конструктивну дискусију у којој је било речи о могућим конкретним корацима за спровођење договора, које су Трамп и Путин постигли током свог разговора. Коментаришући наводе Си-Ен-Ена, Сергеј Рјабков, заменик м руског министра спољних послова, навео је јуче да се не може одложити нешто што није договорено, јер за састанак Лаврова и Рубија није постојало јасно дефинисано ни време ни место. Он, међутим, истиче да и даље постоји идеја да њих двојица заједно седну за сто, пренеле су „РИА новости”.

Сам Лавров је рекао да је изненађен „непрофесионалним” извештавањем Си-Ен-Ена.

„Желим званично да потврдим: Русија није променила став у односу на договоре постигнуте током самита на Аљасци”, рекао је Лавров новинарима, додавши да је то исто поручио Рубију. Он је истакао и да су место и време следећег самита Трамп–Путин мање важни од суштине спровођења договора постигнутих раније на Аљасци. Лавров је нагласио да се морају решити узроци рата, јер без тога неће бити трајног мира какав Трамп прижељкује.

Услови Кремља за дуготрајан мир укључују да Украјина остане ненуклеарна и војно несврстана, односно да се не прикључи НАТО-у, као и гаранције за заштиту права руског становништва у Украјини. Један од најважнијих Путинових услова за окончање сукоба јесте захтев да западни лидери потпишу обавезу да ће зауставити даље ширење НАТО-а ка истоку. Међутим, мало тога се зна о евентуалним границама након рата, што би могло да представља један од највећих камена спотицања. Западни медији су ове недеље известили да је Путин у телефонском разговору са Трампом захтевао да им Кијев преда потпуну контролу над Доњецком облашћу, док би у замену за то био спреман да преда делове друга два региона Украјине које је делимично освојио: Запорожје и Херсон.

Са друге стане, лидери земаља Европске уније наводе да нису спремни за такве компромисе.

„Снажно подржавамо став председника Трампа да непријатељства треба одмах да престану и да тренутна линија контакта треба да буде почетна тачка за преговоре. Остајемо посвећени принципу да се међународне границе не могу мењати силом”, наводи се у заједничком саопштењу председника Украјине Володимира Зеленског, француског и финског шефа државе, британског, италијанског, пољског и норвешког премијера, немачког канцелара, председнице Европске комисије и председника Европског савета, чији је текст објавила председница ЕК Урсула фон дер Лајен на платформи „Икс”.

Светов: Самит у Будимпешти на удару ЕУ

Руски политиколог Јуриј Светов сматра да Европска унија жели да по сваку цену осујети директне преговоре председника Владимира Путина и Доналда Трампа који би могли довести до окончања рата у Украјини, користећи за то низ мера, од притиска на Трампа до могућег спречавања прелета Путиновог авиона преко земаља НАТО-а.

„Каја Калас је прокоментарисала да саопштења о предстојећем састанку Путина и Трампа нису баш пријатна вест. ЕУ тај сусрет уопште није потребан и сада ће предузимати све мере да се тај састанак не одржи. Вршиће притисак на Трампа и убеђиваће га да то не треба да ради, а биће и притиска у америчком Конгресу, где се већ вуче прича о ’шатдауну’. То јест, предузимају се све мере да се тај самит не одржи, а међу тим мерама биће и постављање разних препрека за Путинов лет”, рекао Светов, а пренео „Спутњик”. Он је додао да не искључује се могућност да би источне чланице НАТО-а, које се налазе на путу из Русије ка Мађарској, могле да покушају да саботирају састанак председника Русије и САД у Будимпешти, тако што не би дозволиле улазак руског председничког авиона у свој ваздушни простор. Бугарска или Румунија биле би вероватније руте за лет председничког авиона Русије, док би Пољска вероватно била неподобна због изузетно негативног става њеног руководства према Русији.