Не­јић: Даћемо све од себе

Све је у зна­ку бро­ја 1 ко­ји сим­бо­лич­но пред­ста­вља но­ве по­чет­ке, са­мо­по­у­зда­ње, вођ­ство. За од­бој­ка­ше Рад­нич­ког и ви­ше од сим­бо­ли­ке, за 29-го­ди­шњег аса и МВП Ми­лу­ти­на Не­ји­ћа у сва­ком сми­слу зна­чај­на број­ка. Ас Кра­гу­јев­ча­на упра­во ће у 1. ко­лу ква­ли­фи­ка­ци­ја за груп­ну фа­зу Ли­ге шам­пи­о­на ве­че­рас (17 ч) про­тив Азе­ра­и­ла од­и­гра­ти и пр­ви ово­се­зон­ски так­ми­чар­ски ду­ел.

Да ли цео, или до­бар део на стар­ту еми­нент­ног так­ми­че­ња, за­ви­си­ће од глав­не ка­ри­ке у та­бо­ру осва­ја­ча ду­пле кру­не. Баш као и са­и­гра­чи и чу­ве­на „55” же­ли да поч­ну так­ми­че­ња, има мно­го мо­ти­ва у ње­му, сна­ге, во­ље да на­ме­сти сво­ју ру­ку, да под­ба­ци лоп­ту и у пре­по­зна­тљи­вом сти­лу по­ша­ље пр­во про­јек­тил ри­ва­лу, по­том и у истом ма­ни­ру на­пад­не.

Ипак, све ово зву­чи као нај­леп­ши сце­на­рио и по ме­ри Не­је, али по­ла­ко. И опо­ра­вље­но ко­ле­но до­ста то­га дик­ти­ра. Док тим вред­но тре­ни­ра у дво­ра­ни Спорт­ског цен­тра у Ба­куу, Ми­лу­тин је спре­ман и за број­на пи­та­ња у ин­тер­вјуу за Спорт­ски жур­нал али и за про­тив­ни­ка из Азер­беј­џа­на.

Ре­дом, о по­вре­ди, па­у­зи мо­жда и нај­ду­жој са ко­јом сте се су­сре­ли? 

- Пр­ви пут у ка­ри­је­ри сам се су­срео са ова­квом вр­стом по­вре­де, да не мо­же у крат­ком вре­мен­ском пе­ри­о­ду да се са­ни­ра. Нај­ва­жни­је је да сам на до­бром пу­ту да се из­ле­чим и да мо­гу да ра­дим мак­си­мал­но сва­ки тре­нинг.

Дуг је био опо­ра­вак, за­пра­во Ви сте „ву­кли” пех чак и то­ком ми­ну­ле се­зо­не, це­ло фи­на­ле и бор­бу за ти­ту­лу?

- У су­шти­ни то се де­ша­ва­ло... Искре­но, до­шла је на на­пла­ту про­шла се­зо­на по­што уоп­ште ни­сам имао про­сто­ра да од­ма­рам. Пла­тио сам це­ну али смо ус­пе­ли да узме­мо ду­плу кру­ну са шест игра­ча. То сам тек при­ме­тио ка­да сам по­чео да ра­дим при­пре­ме. Што сам ишао да­ље осе­тио сам да идем кроз бол и да пра­вим са­мо ве­ћи про­блем и за нор­ма­лан жи­вот, да хо­дам да се кре­ћем. У том тре­нут­ку сам стао са од­бој­ком. И са еки­пом што сам мо­гао да ра­дим, ра­дио сам, да имам кон­такт са лоп­том без ско­ко­ва, да одр­жим фор­му и успе­вао сам.

Од­и­гра­ли сте сет, два у при­ја­тељ­ским утак­ми­ца­ма?

- У про­це­су сам ле­че­ња још увек. Већ сам у при­прем­ним ме­че­ви­ма ма­ло од­и­грао али још увек сам ра­њив и не смем да пре­те­рам да се по­но­во не бих вра­тио на ста­ро. Си­гур­но да сам и утак­ми­цу осми­не фи­на­ла Ку­па мо­гао да од­и­грам али при­чу­вао сам се.

Да­кле, све „ми­ри­ше” на пра­ви де­би и то баш у Ли­ги шам­пи­о­на?

- Без ве­ли­ке пом­пе и „гр­лом у ја­го­де”. За са­да сам спре­ман и ви­де­ћу да ли ћу да успем да жар­гон­ски - из­гу­рам це­лу утак­ми­цу. По­што је рас­по­ред из­у­зет­но густ, за нај­бит­ни­је окр­ша­је ћу би­ти спре­ман. На­дам се да ћу у ско­ри­јем пе­ри­о­ду да ве­зу­јем да играм на сва­ка три да­на јер то нам је рас­по­ред сер­ви­рао. Сва­ка­ко све иде на бо­ље.

Пр­ву утак­ми­цу игра­те на стра­ни, ко­ли­ко по­зна­је­те еки­пу из Азер­беј­џа­на, пр­ва­ка зе­мље и већ го­ди­на­ма уна­зад у вр­ху?

- У овом тре­нут­ку не­ма­мо пре­ви­ше ин­фор­ма­ци­ја јер и код њих ни­је по­че­ла ли­га. До­ве­ли су но­ве стран­це та­ко да ни­смо ус­пе­ли да на­ђе­мо ни мно­го ви­део ма­те­ри­ја­ла. До­бра ствар је што се ми по­зна­је­мо у еки­пи и фо­кус би тре­ба­ло да бу­де на на­шој стра­ни те­ре­на, на­шој игри! Бо­ље је што је пр­ви меч у го­сти­ма, да ви­ди­мо где смо. Ре­ванш је у Кра­гу­јев­цу, да­кле све је у на­шим ру­ка­ма, ми ре­ша­ва­мо. Иде­мо мак­си­мал­но озбиљ­но у ту утак­ми­цу и оче­ку­јем по­зи­ти­ван ре­зул­тат.

Шта оче­ку­је­те од Рад­нич­ког ове се­зо­не?

- Да бу­де­мо искрен, игра­ће­мо мак­си­мал­но, али ни­је нам при­о­ри­тет европ­ско так­ми­че­ње. Про­ба­ће­мо да до­гу­ра­мо што је да­ље мо­гу­ће. Ре­ал­но ка­да бу­де­мо на­ле­те­ли на би­ло ко­ју озбиљ­ну еки­пу ко­ја не мо­же да се по­ре­ди ни по ро­сте­ру, ни по бу­џе­ту- у том сми­слу не­ма­мо шта мно­го да тра­жи­мо. Да­ће­мо све од се­бе али фо­кус нам је на­рав­но на до­ма­ћем пр­вен­ству, на Су­пер­ку­пу, Ку­пу... Бра­ни­мо ти­ту­лу, пе­хар и у ку­пу и сто­ји оно да је мно­го те­же да бра­ниш. Све еки­пе ко­је до­ла­зе из до­њег до­ма би­ће мак­си­мал­но мо­ти­ви­са­не ка­да бу­ду игра­ли про­тив Рад­нич­ког. Мо­ра­мо увек да бу­де­мо на ви­си­ни за­дат­ка.

За крај, ка­ко вам из­гле­да тим, до­шли су и но­ви игра­чи, али ту је и око­сни­ца?

- Што се ти­че свих игра­ча у ти­му, це­ле ли­ге, си­гур­но да ни­је при­ја­ло од­ла­га­ње јер сви су ра­ди­ли при­прем­ни пе­ри­од за по­че­так ок­то­бра. Је­ди­но је ис­па­ло до­бро по ме­не по­што сам имао про­блем са ко­ле­ном и ви­ше вре­ме­на за опо­ра­вак – на­сме­јао се Не­јић и до­дао:

- Има­мо но­вог ли­бе­ра Ста­ше­ви­ћа ко­ји не­ма пре­ве­лик ути­цај на игру али се до­бро укло­пио, но­ви ко­рек­тор Бо­јо­вић ствар­но про­фе­си­о­на­лац, не­ве­ро­ва­тан мо­мак. И оста­ли, на­рав­но. До­ла­зак Да­ви­деа Ко­ва­ча мно­го зна­чи еки­пи, ме­ни док се не опо­ра­вим. Це­ла сли­ка је до­бра, ни­шта ни­је не­по­зна­то нај­ма­ње ре­ла­ци­ја Ко­стић-Не­јић – по­хвал­но ће о ка­пи­те­ну и до­бром при­ја­те­љу Ми­лу­тин уз опа­ску на кра­ју:

- Баш из­гле­да­мо зре­ло као тим!