Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАСА ПОТВРДИЛА

Земља ће до 2083. године имати два месеца

Земља ће до 2083. године имати два месеца
(Printscreen/GEEKSPIN)

НАСА је ове недеље потврдила да Земља има  новог пратиоца у свемиру, малог астероида по имену 2025 PN7. Ова стена, коју је открио Универзитет на Хавајима, званично је „квази-месец“ - ретка врста небеског пратиоца који путује синхронизовано са Земљом. Дакле, није прави месец, али прати корак са нама, кружећи око Сунца путањом толико сличном, да изгледа као да засењује нашу планету док кружимо око наше звезде.

Научници процењују да је новооткривени сателит широк само 18 до 36 метара, отприлике висине мале зграде. Сићушан по космичким стандардима, али довољно значајан да заслужи своје место у проширеном Земљином суседству, пише Unionrayo.

За разлику од Месеца, који је чврсто везан гравитацијом, овај астероид није везан за нас. Више је као пријатељски тркач који прати наш корак на истој стази — довољно близу да се примети, али никада толико близу да се додирује.

Астрономи кажу да нас 2025 PN7 прати, вероватно, већ око 60 година. Ако се његова тренутна орбита одржи, остаће са нама до 2083. године, пре него што поново отплови у отворени свемир.

Други Земљин сателит се тренутно налази на раздаљини од 4 милиона километара, што је отприлике десет пута даље од Месеца. На највећој удаљености, може да се удаљи на 17 милиона клометара.

Та стална осека и плима долази од конкурентске гравитације Сунца и суседних планета.

Привремени сапутник

Проналажење 2025 PN7 није било лако. Тим Универзитета Хаваји први пут је уочио објекат током рутинског телескопског истраживања раније ове године.

Испоставило се да оно што је изгледало као слаба тачка која се креће уз звезде, прати тачан темпо Земљиног кретања око Сунца.

Након недеља посматрања, НАСА је потврдила оно што подаци сугеришу — наша планета је добила привременог партнера за путовање.

До сада су астрономи потврдили само осам квази-месеца, што сваки од њих чини малим, али вредним трагом у разумевању како се астероиди крећу и како Земљина гравитација обликује простор око нас.

За научнике, ови објекти су више од куриозитета. Они помажу у усавршавању орбиталних модела, побољшавају предвиђања за астероиде који пролазе близу Земље и једног дана би могли да послуже као лаки полигони за будуће мисије. Близу су, релативно су стабилни и – за разлику од већине циљева у дубоком свемиру – доступни без превише удаљавања од куће. Мада 2025 PN7 никада неће засенити прави Месец, он ће нас у кружењу око Сунца пратити још више од пола века.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.