Клима-уређаји најисплативији за догревање

Будући да је Србију ове године заобишло михољско лето, које увек добро дође да би се касније кренуло са грејањем станова, а да притом немамо још увек склопљен нови гасни споразум са Русима, да су водостаји река недовољни за производњу струје, грађани су се нашли у зачараном кругу шта да раде. Они који имају пећи на пелет све теже могу да га купе јер га нема у продаји, топлане на кашичицу греју јер чекају да нове количине руског гаса тек пристигну. Дакле, шта је најједноставније него укључити прекидач и грејати се на климе, грејалице или ТА пећи. Али докле, и по којој цени. Утолико пре што је и „Електропривреда Србије” од октобра спустила горњу границу за најскупљу црвену зону потрошње са 1.600 на 1.200 киловат-сати, што би многе могло скупо да кошта.

Шта преостаје потрошачима, а да притом рачуни не буду папрено велики, будући да су поскупели и струја и испорука топлотне енергије?

Мр Жељко Марковић, дипл. инж. електротехнике из Савеза енергетичара Србије и један од бивших директора у ЕПС-у, каже за „Политику” да потрошња приликом грејања зависи од разлике између температуре коју желимо да постигнемо у простору који се греје и спољашње температуре и временских услова. Другим речима, више енергије ћемо потрошити када је напољу нижа температура и рецимо дува јак ветар у односу на вишу спољну температуру без ветра. Стога је тешко дати тачне смернице.

– Ипак, ако се трудимо да не потрошимо више од 1.200 киловат-сати, под претпоставком да је наша месечна потрошња до 400 киловат-часова месечно без догревања, онда нам остаје 800 киловат-сати за догревање у току месеца, односно око 27 дневно. Ту дневну количину уколико догревамо са два грејна тела од по два киловат-сата ћемо потрошити за неких седам сати рада тих грејалица (под условом да термостат не искључује та грејна тела током грејања), а уколико користимо клима-уређај, онда тај клима-уређај може радити цео дан – објашњава наш саговорник.

У ситуацијама када је спољна температура виша, додаје, то може бити и више него довољно да догрејемо простор, али ако је напољу минус, са том количином можда нећемо постићи ону температуру коју желимо. У сваком случају, у смислу потрошње много ефикасније је коришћење клима-уређаја за грејање, него других грејних тела, па стога препоручујем коришћење клима-уређаја за потребе догревања.

– Када је у питању грејање електричном енергијом, први избор су топлотне пумпе, будући да оне већи део енергије коју користе за загревање преузимају из спољњег простора, а електричну енергију користе за рад и не претварају је директно у топлоту. Најефикасније су у том смислу топлотне пумпе које раде по принципу вода–вода (користе енергију подземне воде за загревање воде у систему грејања), а потом следе топлотне пуме које раде по принципу ваздух–вода (користе топлоту спољашњег ваздуха за загревање воде у систему грејања). Оне се и чешће уграђују јер су једноставније за уградњу и инвестиција у њих је јефтинија. Пошто су и клима-уређаји топлотне пумпе које раде по принципу ваздух–ваздух (преузимају топлоту из спољашњег ваздуха и директно је преносе (греју) унутрашњи ваздух у просторији), такође се могу користити за потребе грејања простора – истиче Марковић.

Остали начини загревања, истиче он, као што су котлови на електричну енергију, панелни радијатори и грејалице троше много више електричне енергије за исти ефекат загревања у односу на топлотне пумпе, па их треба избегавати.

На питање имамо ли за ту потрошњу генерално довољно струје с обзиром на лошу хидрологију и да ли је скуп увоз струје и угља имајући у види цену киловата код нас, Марковић каже да тренутно због лоше хидрологије као и квалитета колубарског угља ЕПС не остварује довољну производњу електричне енергије, тако да се свакодневно увози око 20 одсто наших дневних потреба.

– Просечна цена по којој се купује та енергија (судећи према берзама) је око 110 евра по мегават-часу, тако да из цена електричне енергије којом се снабдевају привреда и домаћинства, ЕПС може да покрије трошкове набавке недостајућих количина и производње струје. Уколико се ситуација са лошом хидрологијом настави током зиме, и ако дође до пораста цена по којој ЕПС увози недостајуће количине, ситуација се може променити и ЕПС може доћи у проблем – упозорава Марковић. Што се, истиче он, тиче цена електричне енергије у Србији, ситуација се и поред последњих поскупљења није значајно променила, тако да је Србија и даље међу земљама које имају најниже цене електричне енергије којом се снабдевају привреда и домаћинства.

На питање можемо ли струју добијену из обновљивих извора енергије да искористимо уместо увоза и колико се овако добијена енергија показује (не)поузданом кад се нађемо у датим околностима, одговара потврдно.

– Наравно, енергију из ОИЕ можемо користити уместо увоза, а да би она била поуздана, морамо градити и складишта електричне енергије која нам могу помоћи да повећамо поузданост снабдевања са произведеном енергијом из зелених киловата – каже Марковић.