Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Шта је разлог катастрофалног квара

Због чега је Европа остала без струје

Ескперти упозоравају да развој европске електроенергетске мреже није успео да прати прелазак с производње енергије из угља и гаса на одрживије изворе
Због чега је Европа остала без струје
(Пиксабеј)

Ескперти електроенергетски систем годинама упозоравају да развој европске електроенергетске мреже није успео да прати прелазак с производње енергије из угља и гаса на одрживије изворе попут ветра и сунца. Управо је то био разлог за катастрофалан квар на електроенергетској мрежи који је блокирао Шпанију и Португал 28. априла био је без преседана, према „чињеничном” извештају оператора мреже – који су, након пет месеци истраживања узрока једног од најгорих нестанака струје икада у Европи, преноси Агенција за енергетику Србије.

Инцидент је био најгори квар електроенергетског система у Европи у више од 20 година и „први те врсте” у свету, рекао је Дамјан Кортинас, који председава телом европских оператора преносног система Ентсо-Е, представљајући извештај у Бриселу. У прошлости су нестанци струје обично били изазвани наглим падом напона, али чини се да се шпанска мрежа урушила због превише добрих ствари.

„Био је то мање-више типичан пролетњи дан”, рекао је Клаус Кашниц из аустријског оператора високонапонске мреже АПГ, који је био један од вођа истраге. У Шпанији је то значило високе уделе соларне и енергије ветра у миксу, а велепродајне цене електричне енергије лебде близу нуле. Домине падају.

„Никада нисмо имали нестанак струје због пренапона ово нам је ново”, рекао је Кашниц. Последњи европски нестанак струје упоредивих размера погодио је целу Италију 2003. године, али то је било изазвано преоптерећеним прекограничним кабловима, а претходио му је нагли губитак напона у мрежи. Десило се у року од неколико минута, а не секунди, као што је био случај на Иберијском полуострву.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.